„Nisu svi priznali Kosovo i to je sporno pitanje. Zbog toga je važno da naglasim da u inicijativi za donošenje zakona koja je podneta parlamentu ne stoji pojam — vojska. Ja na to gledam kao na početak procesa transformacije u narednih 10 godina. U tom periodu bi trebalo da se reše sva sporna pitanja“, kaže Zilberhorn za „Dojče vele“ (DV).
On ističe da su u „kosovskim bezbednosnim snagama“ (KBS) i pripadnici srpske manjine i da one moraju da se brinu za bezbednost na celom Kosovu.
„Ovde bi morao da se uspostavi prelazni proces, koji bi uključivao i interese srpske manjine i koji bi ukalkulisao to da NATO i njegovi partneri za sada imaju različite stavove. Mi moramo da izaberemo put koji uključuje sve strane i koji vodi do ubedljivog rešenja“, poručuje Zilberhorn.
Upitan da li je sada pravo vreme za uspostavljanje vojske, imajući u vidu da zbog stagniranja „srpsko-kosovskog dijaloga“ poverenje prema srpskoj manjini nije baš veliko, Zilberhorn odgovara da nemačke vlasti to ocenjuje s uzdržanošću.
„Mi, naravno, razumemo da se moraju videti pomaci u otvorenim pitanjima i zbog toga se nadamo i zalažemo za to da se sada uspostavi prelazni proces“, navodi on.
Prema njegovim rečima, KBS su profesionalno obučene i trebalo bi da taj nivo održe i podignu, kako bi mogle da stvore samoodržive strukture.
„Tome služi i misija međunarodne zajednice na Kosovu. U tom smislu mi savetujemo i podržavamo kako bi se na Kosovu uspostavile samoodržive strukture“, kaže Zilberhorn.
On navodi da su vojnici Bundesvera skoro 20 godina na Kosovu i da Nemačka učestvuje u savetodavnom i veznom timu NATO-a, koji savetuje KBS na putu ka samostalnosti.
Takođe, dodaje Zilberhorn, oni pružaju podršku u logistici i sektoru sanitetskih službi. Što se tiče opreme, Bundesver je na Kosovu ostavio neka vozila, kada je u Prizrenu ispraznio baze koje će sada biti preuređene u centar za tehnologije i obuku, naglašava državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemačke.
„Za nas je to veoma važna poruka, da na temelju bezbednosti na Kosovu koja je postignuta podrškom Bundesvera, sada možemo da organizujemo civilnu obnovu i tako investiramo u narednu generaciju, u obuku i inovacije. To znači da nakon vojnog angažmana sledi tesno civilno partnerstvo“, kaže on.
Upitan kakvu će ulogu imati NATO kada bude uspostavljena vojska Kosova, Zilberhorn poručuje da ta organizacije vodi politiku otvorenih vrata, a da države same odlučuju kojim bezbednosnim savezima hoće da se priključe.
„Crna Gora, najnovija članica NATO-a, dobar je primer u kojem bi pravcu to moglo da ide. Ali inicijativa mora da dođe iz naših partnerskih zemalja. Kada se radi o Kosovu, tu postoje poznata sporna pitanja o suverenitetu i razjašnjenju odnosa sa Srbijom. To je preduslov za takvu jednu odluku“, objašnjava nemački političar.
On ističe da Beograd i Priština treba da dođu do zajednički prihvatljivog rešenja, a da je Berlin, što se tiče moguće razmene teritorija, veoma suzdržan.
„Nigde u Evropi sa tim nismo imali dobra iskustva. Mi moramo da sprečimo da se granice uspostavljaju po etničkim linijama, jer to na duže staze nije održivo“, smatra Zilberhorn.
Rat u Jugoslaviji je, navodi, pokazao da su različite nacije tesno isprepletene.
„Mi moramo da dođemo do toga da pripadnici različitih nacija mogu da žive zajedno u miru. To se ne može odvojiti granicama i zbog toga ne sme da dođe do razmene naroda, već moramo da radimo na tome da ljudi imaju sigurnu budućnost i tamo gde sada žive“, zaključuje nemački zvaničnik.