Prema njegovom mišljenju, neposredni znak da su SAD spremne za napad biće povlačenje ambasadora i predstavnika diplomatske misije. Takođe bi u blizini ruskih granica mogle da se rasporede trupe pod maskom vojnih vežbi i razmeste udarne grupe mornarice u područja odakle će moći da se izvode napadi.
Prema mišljenju ovog stručnjaka, takva dejstva potencijalnog agresora pružiće Rusiji vreme za proaktivne mere, na primer, nanošenje preventivnog napada nenuklearnim oružjem u oblasti gde su stacionirane balističke i krstareće rakete uperene na Rusiju. Za tako nešto bi Moskva mogla da upotrebi sisteme „Kalibar“, krstareće rakete Iks-101 i „Kindžal“.
Osim toga, zbog povlačenja Sjedinjenih Američkih Država iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, Sivkov predlaže da se u svrhu naoružanja iskoriste balističke rakete srednjeg dometa sa nuklearnim bojevim glavama, kako bi se povećao potencijal nuklearne kontrole. Prema njegovim rečima, sovjetska dostignuća će pomoći u stvaranju takvog oružja brzo i uz minimalne troškove.
Poslednjih godina, Moskva i Vašington se redovno međusobno optužuju za narušavanje Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. Rusija je više puta izjavljivala da se strogo pridržava svojih obaveza iz Sporazuma. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov isticao je da Moskva ima veoma ozbiljna pitanja za Sjedinjene Američke Države u vezi sa realizacijom sporazuma od strane samih Amerikanaca.
Konkretno, Rusija navodi da SAD razmeštaju na kopnu — u vojnoj bazi u Rumuniji, ali i u Poljskoj — sisteme sposobne za lansiranje krstarećih raketa tipa „Tomahavk“, što je zabranjeno Sporazumom. Ruska strana takođe skreće pažnju na činjenicu da SAD razvijaju ofanzivne bespilotne letelice i finansiraju istraživanja koja se bave konstruisanjem krstareće rakete kopnenog baziranja.