U intervjuu za Sputnjik, fotograf je ispričao kako pronalazi interesantne objekte za fotografisanje i šta ga je to iznenadilo kod Rusa.
Kada ste prvi put posetili Rusiju? Kakvi su bili Vaši utisci?
To je bilo davno, odmah nakon škole. Godine 2001. prijatelj me je pozvao da mu se pridružim na putovanju u Moskvu. Njegova devojka je tada volontirala u bolnici u Vihinu. Proveli smo dve nedelje u studentskom domu. To, naravno, nije ni slično poseti Kremlja i Crvenog trga. Ovaj stvarni, težak život u Rusiji me je impresionirao. U to vreme Moskva nije bila ista kao danas.
Zašto ste zainteresovani za fotografisanje Rusije i zemalja istočne Evrope?
Rođen sam u istočnoj Nemačkoj, koja se i dan-danas oseća više „istočno“, nego zapadna Evropa. Mislim da moje interesovanje za te zemlje potiče još od detinjstva.
Kako komunicirate sa meštanima? Da li ste naučili ruski tokom putovanja?
U početku su mi pomagali engleski jezik i prijatelji, ali mi je u određenom trenutku dosadilo to što stalno moram moliti druge da prevode, pa sam naučio ruski jezik za kratko vreme. Osim toga, voleo sam da slušam kako Rusi pričaju, pogotovo kad nisam ništa razumeo. Sada govorim na ruskom prilično tečno.
A da li znate nešto o ruskoj kulturi? Umetnost, književnost, filmovi?
U početku sam malo znao, ali kasnije sam se upoznavao sa kulturom onoliko koliko mi je vreme dozvoljavalo.
Čime Vas je osvojila sovjetska i postsovjetska arhitektura?
Interesantno je videti šta se s godinama menja. U početku, kada sam fotografisao sovjetske enterijere i prostore, nijedan od meštana nije shvatao zašto to radim. Niko od njih ili nije hteo ili nije video u tome lepotu. Sada je nastupilo vreme oživljavanja — mnoge zgrade se renoviraju, nadgledaju ih i konačno ih fotografišu mnogi ruski fotografi.
Kako pronalazite nova mesta i objekte za fotografisanje? Na primer, nedavno ste posetili renoviranu drvenu kuću u Astrašovu u Kostromskoj oblasti, za koju malo ljudi zna.
Ja stalno putujem, čitam, pretražujem na internetu, slušam. Drvenu kuću u Astašovu sam pronašao slučajno. Fotografisao sam jednu staru rusku kuću u blizini Kostrome i na benzinskoj stanici sam upoznao vlasnika kuće u Astašovu. On i njegova porodica su me pozvali u goste. Fotografije iz Astašova se ne uklapaju u moj stil, ali je projekat sam po sebi odličan primer za to kako sve oživljava. Nove ruske tendencije teže restauraciji i sposobnosti da se vidi lepota i vrednost u ruskoj istoriji.
Koje je najneobičnije mesto u Rusiji gde ste fotografisali?
Posetio sam sve velike ruske gradove: Vladivostok, Blagovješčensk, Habarovsk, Jakutsk, Tomsk, Omsk, Novosibirsk, Kazanj, Samaru. Oni se arhitektonski skoro i ne razlikuju, ne postoji poseban stil. Volim Sankt Peterburg zbog klasične lepote i Moskvu zbog njenog eklekticizma, ona ima svoj stil. Znam da provincijalci ne vole Moskvu, jer se tu uvek osećaju otuđeno. Ali za moje fotografije grad nije važan. Magija se može naći u bilo kom delu Rusije, a posebno u provincijama, gde i dan-danas ima na hiljade neistraženih, netaknutih mesta.
Šta Vas je najviše iznenadilo za vreme putovanja po Rusiji?
Rusi su veoma gostoprimljivi i duševni ljudi, lako uspostavljam kontakt sa njima, što olakšava moja putovanja. Skoro svi su zainteresovani za ono što radim. Ali najviše me je iznenadio talenat Rusa za improvizaciju i jednostavan odnos prema životu.
Kako zapadna publika reaguje na Vaše radove?
Teško je reći. Mislim da reaguju baš kao i ja. Vole rusku romantiku i neobičnost.