Sujelman Ugljanin, lider Stranke demokratske akcije Sandžaka, proglasio je pobedu na izborima za Nacionalni savet Bošnjaka. Njegove pristalice uzvikivale su: „Sandžak republika“, a on sam je Srbiju nazvao „fašističkom tvorevinom“. Ono što je zapalo za oko jeste da su bošnjačkih zastave ostale u senci zastava — Albanije i Kosova, koje su se vijorile na ovom skupu.
Nije tajna da Ugljanin već poodavno sarađuje sa liderima kosovskih Albanca. Čak je i ministar samoproglašenog Kosova Bedžet Pacoli bio aktivan učesnik ovih izbora, a kako se nezvanično priča, i veliki donator Ugljaninovog džepa.
Postoje dve teorije koje se provlače po kosovskim medijima o tome šta je kopča između Sulejmana Ugljanina i kosovskih lidera, posebno Bedžeta Pacolija. Obe su, naravno, vezane za konačan ishod dijaloga Beograda i Prištine, a uloga Ugljanina u celoj toj zavrzlami trebalo bi da bude centralna. Naime, prema jednoj verziji, Ugljanin, koji je blizak sa Bakirom Izetbegovićem, a zna se da obojica imaju uticaj u delu muslimanskog sveta, potreban je Kosovu da lobira kod Islamske organizacije za prijem Kosova kao članice posmatrača u Ujedinjenim nacijama.
Druga spekulacija dogovora Ugljanina i kosovskih Albanaca se odnosi na pokušaj da Ugljanin pomogne Kosovu da u finalnim pregovorima izdejstvuje specijalni status za jug Srbije, po ugledu na onaj koji postoji između Republike Srpske i Srbije. Zauzvrat, Albanci bi pomogli da Sandžak dobije to isto sa Sarajevom. Ovo drugo je potkrepljeno nizom sastanaka (na kojima se otvoreno govorilo o ovoj soluciji), koji je tokom godine imao lider kosovskog Samoopredeljenja Aljbin Kurti (slučajno ili ne, i Ugljaninova lista se zove Samoopredeljenje) sa Bakirom Izetbegovićem. Ako ovome dodamo da je Kurti na prethodnim izborima završio u koaliciji sa Pacolijem, a i da danas imaju vrlo korektne odnose, neke kockice se daju složiti.
Da li je Sulejman Ugljanin „trojanski konj“ Albanca u pregovorima Beograda i Prištine?
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je nesumnjivo da postoji neka veza između albanskih separatista i Ugljaninove liste, a ta sprega se najbolje videla tokom kampanje i proslave Ugljaninove pobede.
„Ugljanin je poznat kao čovek koji je sklon političkom avanturizmu, a u ovom trenutku je za saveznike uzeo kosovske Albance igrajući na kartu širenja bošnjačkog nacionalizma, a koji treba posmatrati u kontekstu pritiska na Srbiju kada je reč o pregovorima sa Kosovom“, uveren je dr Stanković.
Ideja svega toga, kako tumači naš sagovornik, jeste da Ugljanin svojim radikalnim stavovima provocira državni vrh Srbije i natera ga na ekstremni stav, kako bi se obnovila „večita matrica Srbije kao države koja ne poštuje multikulturalnost koja važi na Zapadu“, i koju zato treba pritiskati.
„Ugljanin se u ovom slučaju koristi kao tačka za pritisak na Beograd. Šta Ugljanin tu može da uradi? Može da provocira u kontinuitetu, učvršćuje negativnu sliku Srbije, a to se videlo i po njegovoj žestokoj retorici na skupu. Sve su to elementi degradiranja i politička provokacija koja ide ka tome da se izazove neka vrsta sukoba. Prosto se država provocira na to, to im je trenutno i cilj. Ali to je jedin domet Ugljanina u ovom trenutku, jer on ne može da vrši nikakvu opstrukciju unutar pravnog poretka u Srbiji“, ocenjuje dr Stanković.
Naš sagovornik je uveren da je ovo opasna Ugljaninova igra koja može da jedan deo Bošnjaka antagonizuje prema državi Srbiji, što je svakako oduvek bio neki njegov politički cilj.
Prilikom proglašenja pobede na izborima za Nacionalni savet Bošnjaka, pristalice Bošnjačkog nacionalnog veća su obraćanje Ugljanina prekidale uzvikujući: „Sandžačka republika“, „Živela sandžačka zastava“, „Suljo, mi te volimo“. Takođe, vređali su predsednika Srbije. Ugljanin je ovom prilikom ocenio je da su ovi izbori bili najznačajniji za Bošnjake od raspada bivše Jugoslavije i da su Bošnjaci na njima izabrali BNV, koje ima ovlašćenja da u razgovoru sa predstavnicima Srbije rešava njihove probleme. On te probleme vidi u tome što Bošnjaci nemaju status naroda i što nije rešen status Sandžaka, koji je, kako tvrdi, okupirana zemlja od 1912. godine. Ugljanin je naveo da Srbija i Crna Gora „nemaju tapiju nad Sandžakom“, i da ako žele da ga uknjiže kao svoju teritoriju, moraju da u Ustavu „uknjiže“ i Bošnjake kao narod.