„Kada govorimo o periodu od 2025. do 2035. godine, orijentir prema kojem procenjujemo svoju sposobnost da vršimo svoje funkcije u tom trenutku, moći ćemo da ostvarimo veće mogućnosti od Kine, a možda i od Rusije, koja teško da će moći da održi nivo na kojem to radi sada. Tamo se smanjuju demografski i ekonomski pokazatelji. I ne mislim da će Rusija predstavljati jednako značajnu pretnju u periodu 2025-2035. godine kao Kina“, rekao je Danford tokom govora na Univerzitetu Djuk.
Danford smatra da Kina ima veće mogućnosti za povećavanje svog potencijala.
„Po mom mišljenju, ono što su oni uradili u pogledu povećanja svog vojnog potencijala za poslednjih nekoliko godina, oni će to nastaviti… mislim da u narednih 20-30 godina trebalo posmatrati na Kinu kao na pretnju“, dodao je Danford.
U septembru je američki ministar odbrane Džejms Matis nazvao nuklearno oružje Rusije primarnom spoljnom pretnjom za svoju zemlju.
Pentagon je ranije objavio nuklearnu doktrinu SAD u kojoj je veliku pažnju posvetio razvoju ruskih nuklearnih snaga. U dokumentu se navodi da će Vašington nastaviti da ulaže u razvoj nuklearnih bojeva glave male snage i modernizuje elemente „nuklearne trijade“ (interkontinentalne rakete, strateške podmornice i bombarderi).
Izjave o „ruskoj pretnji“ periodično se čuju od zapadnih političara, najčešće iz baltičkih zemalja i Poljske. Pri tome je Moskva više puta naglašavala da nikada neće napadati nijednu zemlju NATO-a. Prema rečima ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, NATO dobro zna da Rusija ne planira nikoga da napada, već jednostavno koristi priliku da bi rasporedio više tehnike i bataljona blizu granica Rusije.