Energija — najmoćnije političko oružje

Energetika je osnova svih geopolitičkih dešavanja poslednjih decenija. Ili je uzrok ili oružje. Često svetske sile, SAD pre svega, svoje razloge vešto kriju uvijajući istinu — da se ratuje zbog nafte i gasa, u oblandu zaštite ljudskih prava, sprečavanje klimatskih promena, smanjenje nuklearnog naoružavanja… U biti, svetski moćnici se trude da neke zemlje spreče da proizvode i izvoze, da gazduju tim bogatstvom, da ne bi razvijali svoju ekonomiju, da bi svojim kompanijama obezbedili pristup tuđem „crnom zlatu“ ili ekološki najprihvatljivijem ugljovodoniku — prirodnom gasu.

Energetska tranzicija, dobro marketinški spakovana u geopolitičko delovanje, po diktatu bogatih, zapravo za cilj ima očuvanje postojećeg svetskog poretka — da bogati i dalje ostanu bogati, a da se siromašni suzbiju u nastojanjima da se izbore za svoj prosperitet.

Mehanizmi su razni. Siromašnim zemljama, koje su od početka ovog veka u političkim tranzicijama, nameću se obavezne privatizacije energetskog sektora, otvaranje slobodnog tržišta naftinih derivata, struje i gasa, zatvaranje termoelektrana u kojima se proizvodi električna energija iz uglja, zatvaranje nuklearki, dostizanje određenog procenta proizvodnje struje iz takozvanih alternativnih, „zelenih“ izvora energije…

Primer je Iran, kom se uvode sankcije zbog nuklearnog programa, ali i kritike iz Vašingtona Evropi što neće da smanji uvoz ruskog gasa.

O ulozi energetske tranzicije u današnjem geopolitičkom miljeu u „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa ekonomistom, konsultantom Srboljubom Antićem.