Statistika Svetskog veća za zlato (VGC), pokazuje da je potražnja za zlatom u prvom tromesečju 2018. godine među centralnim bankama porasla za 42 odsto.
U tom periodu su centralne banke kupile rekordnu količinu zlata za poslednje četiri godine, a ispostavilo se da je Banka Rusije najveći kupac.
Statistike pokazuju da su centralne banke u poslednjem kvartalu kupile preko 148 tona zlata, što je za 22 odsto više nego u istom periodu 2017. godine. Apsolutni rekorder je Rusija, koja je kupila 99,2 tone, a zatim sledi Turska sa 18,5 tona.
Svoje rezerve zlata povećali su i Kazahstan (14,4 tone), Indija (13,7 tona) i Poljska (13,7 tona).
Prvi put u savremenoj istoriji Rusije, državne rezerve zlata premašile su dve hiljade tona. Poslednji put je Moskva mogla da se pohvali takvom količinom zlata 1962. godine, za vreme Nikite Hruščova.
Sada udeo Rusije u svetskim rezervama zlata iznosi 17 odsto, a vrednost ruskih zaliha se procenjuje na više od 78 milijardi dolara.
Povećanje zlatnih rezervi omogućava Rusiji da diverzifikuje rezerve u valutama zbog pogoršanja odnosa sa SAD. Eksperti objašnjavaju da je zlato „stopostotna zaštita od pravnih i političkih rizika“. Povećavajući udeo zlata u deviznim rezervama, Centralna banka Rusije smanjuje udeo dolara i evra. Ruske vlasti smatraju da je bolje imati više zlatnih resursa nego dolara. Hipotetički govoreći, ako Rusija drži tone američkih dolara, a SAD žele da nanesu štetu njenoj ekonomiji, to bi bilo moguće kroz manipulacije valutom, pa je zlato garant protiv takvog scenarija, tvrde eksperti.
„Ovo je dugoročna strategija, koja se ne primenjuje prvu godinu, ali sada je prilično aktivna. Ranije smo držali stotine milijardi dolara u američkim hartijama od vrednosti — 2010. godine je investirano više od 176 milijardi dolara, a sada nam je ostalo nešto malo više od deset milijardi. Skoro pa smo zatvorili tu priču. Što se tiče zlatnih rezervi, mi ih povećavamo najviše od svih. Na sreću, mi zlato sami proizvodimo, a ne uvozimo, kao što to čine neke zemlje. Na primer, Turska mnogo zlata uvozi iz Venecuele. Zlato je naš stabilan resurs, koji mi veoma čuvamo“, rekao je za Sputnjik ruski politikolog Andrej Suzdaljcev.
Centralna banka je počela da prodaje američke državne obveznice nakon što su SAD izrekle sankcije Moskvi i kada se pojavila pretnja da će Rusija biti isključena iz međunarodnog sistema obračuna, a ove godine je prvi put u postsovjetskoj istoriji premašila Kinu po obimu zlatnih rezervi.
Podsetimo, SAD i dalje imaju najviše zlatnih rezervi na svetu — više od osam hiljada tona, a zatim sledi Nemačka (više od 3,3 hiljade tona), zatim MMF (više od 2,8 hiljada tona), Italija (2,45 hiljada tona) i Francuska (2,43 hiljade tona). Rusija je na petom mestu.
Inače, Rusija kupuje zlato uglavnom iskopano na svojoj teritoriji, a proizvodi oko 300 tona godišnje i po tom pokazatelju zaostaje samo za Kinom i Australijom.