U želji za preispitivanjem granica između pozorišta i filma i postavljanjem pitanja da li one uopšte postoje, odlučeno je da slogan trećeg po redu Jesenjeg pozorišnog festivala bude: „Pozorišni Kustendorf“.
Ali ne samo zbog toga. Festival čiji je osnivač Emir Kusturica, u studentskom takmičarskom programu, a po uzoru na svog starijeg brata Kustendorf, ove godine postaje internacionalan, i takav će biti u godinama koje dolaze.
Gostujući u Sputnjikovoj emisiji „Orbita kulture“, selektor festivala reditelj Milan Nešković objasnio je da se ideja za Jesenji pozorišni festival javila još pre sedam-osam godina.
„Kada je Kustendorf, koji se održava zimi, bio mlad festival u svom usponu, pomislio sam — zašto ne bi svako godišnje doba imalo svoj festival. Prvi korak je bio festival ruske klasične muzike Boljšoj i njega smo koncipirali, napravili da se održava leti. A onda sam ja, onako brže-bolje da ne ’uleti‘ neka druga umetnost, predložio da pravimo na jesen pozorišni festival, sa čim se Emir složio“.
Nešković je naglasio da je Kusturica svestrani umetnik i da je veliko iskustvo raditi i koncipirati jedan festival sa takvim čovekom.
„Izlišno je pričati šta se nauči od njega o odnosu prema umetnosti i umetnosti samoj. On crpi svoje inspiracije od antičke drame preko renesansnog slikarstva do klasične muzike i rokenrola. I on sve to poseduje u svojoj glavi čak i kada se bavi gradnjom. On razmišlja i o Vivaldiju i o Leonardu dok gradi Andrićgrad. I to se vidi u njegovim filmovima.“
Gordana Đokić, prošlogodišnja dobitnica nagrade za najbolju glumicu na Jesenjem pozorišnom festivalu, istakla je u emisiji „Orbita kulture“ da je značaj ove manifestacije nemerljiv.
„Pre svega kao prošlogodišnji učesnik mogu da kažem da sam zahvalna što ovaj festival postoji. Višestruko je značajan. Okuplja mlade ljude koji su upućeni jedni na druge, omogućava nam da imamo radionice. Imamo priliku da učimo i aktivno učestvujemo na tim radionicama i da kasnije imamo razmenu mišljenja, upoznajemo druge škole, ljude koji su iz drugih gradova i samim time taj festival predstavlja slobodu i mladost istovremeno“, zaključila je glumica.
U takmičarskom programu ove godine biće četiri predstave, tri sa akademija iz Srbije i jedna iz Rusije, koje se bore za nagradu „Zlatni list”. Državna pozorišna akademija iz Jaroslavlja takmičiće se sa predstavom „Slon“, Aleksandra Kopkova, Akademija umetnosti Beograd sa predstavom „Mamu mu jebem ko je prvi počeo“ Dejana Dukovskog, Fakultet dramskih umetnosti Beograd odigraće „Pošto gvožđe“ Bertolda Brehta, dok će se Akademija umetnosti u Novom Sadu predstaviti komadom „Dok čekamo Godoa“, po kultnoj drami Semjuela Beketa.
Pozorišni festival koji se održava uz podršku kompanije NIS, a u organizaciji „Rasta internacionala“ ugostiće i ansambl NP Sombor sa predstavom „Kad bi Sombor bio Holivud“ rađenom u stilu nemog filma, kao i predstavu BDP-a „Crna kutija“, inspirisanu velikim italijanskim filmskim hitom „Savršeni stranci“.
Emir Kusturica, osnivač festivala, održaće radionicu na temu filma i pozorišta, budući da se više nego uspešno bavio i jednim i drugim medijem. A ovogodišnji žiri koji sačinjavaju glumica Anica Dobra, pozorišni reditelj Nikita Milivojević i dramski pisac i scenarista Maja Todorović, dodeliće četiri nagrade najboljim pozorišnim ostvarenjima.