Antić o zabrani ulaska u Crnu Goru: Hoće li i nas pozvati u konzulat kao Hašogija

Pored Matije Bećkovića, crnogorske vlasti zabranile su ulazak u Crnu Goru i istoričarima Čedomiru Antiću i Aleksandru Rakoviću, kao i, kako se u saopštenju crnogorske policije navodi, „srpskom političaru i pravniku“ Dejanu Miroviću, inače rođenom Baraninu.
Sputnik

Ta trojica intelektualaca, prema mišljenju crnogorske policije, svojim prisustvom na proslavi stogodišnjice Podgoričke skupštine, na kojoj je doneta odluka o ujedinjenju Crne Gore sa Srbijom, ugrozili bi bezbednost Crne Gore.

Zabrana ulaska besmislena je, komentariše Antić, uz citat kolumbijskog nobelovca Gabrijela Garsije Markesa da je sila poslednje utočište slabog.

„Pokazalo se da je naš posao, naša borba u korist ravnopravnosti srpskog naroda i afirmaciji Crne Gore kao moderne države uspešna i da je Đukanović prepoznao sebe i svoj režim kao jednu zastarelu olupinu koja se brani od pesnika, pravnika, istoričara. Mislim da je to praksa neviđena od Drugog svetskog rata u demokratskim državama“, konstatuje on.

Antić se pita šta je sledeće. Da nije poziv u konzulat po ugledu na saudijskog novinara Džamala Hašogija?

„Živ ili mrtav?“ Bećković za Sputnjik prvi put govori o zabrani da uđe u CG

„To je anahroni režim koji na ovaj način pokazuje svoju operetsku slabost. Uveren sam da će naš posao biti nastavljen, da će srpski narod postati ravnopravan u Crnoj Gori, da će Crna Gora postati slobodna, nažalost kao poslednja među evropskim državama, da će SAD i njihovi saveznici konačno prestati da podržavaju figure slične Norijegi i Divalijeu. Ovo, dakle, nije Hladni rat ni Srednja Amerika u svom najnesrećnijem periodu. Nadam se i da će Milo Đukanović da završi onako kako takvi ljudi završavaju u demokratskim državama — pred sudom i, ako su krivi, u zatvoru“, kaže Antić.

S obzirom da se u Crnoj Gori radi o represivnom i segragacionističkom režimu, odluka o zabrani ulaska je očekivana, kaže za Sputnjik istoričar Aleksandar Raković.

„Oni imaju nameru da uguše sve slobode i da, koliko god je moguće, prekinu cirkulaciju intelektualne, akademske misli iz Srbije i Republike Srpske u Crnu Goru. Ali to je nemoguće, rade zaludan posao. S obzirom na današnje komunikacije, to je apsolutno nemoguće i ja ću svoju sledeću knjigu u Crnoj Gori promovisati preko Skajpa, a takođe ću govoriti i na skupovima na kojima sam bio najavljen, povodom stogodišnjice Podgoričke skupštine. Isto ću govoriti preko Skajpa ili preko neke druge društvene mreže. Dakle, neće moći da mi zabrane da govorim“, kategoričan je Raković.

Centralna proslava stogodišnjice Podgoričke skupštine i Dana ujedinjenja Crne Gore sa Srbijom i drugim južnoslovenskim narodima biće održana 1. decembra u kripti Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici.

Komentar