Hina prenosi da autorka analize Andriana Benčić, kustoskinja u Javnoj ustanovi Spomen-područja Jasenovac, iznosi tvrdnju da je „konfliktno ratno nasleđe Jasenovca bazirano na politici selektivnog sećanja (bivšeg) jugoslovenskog režima, koja je isticala Jasenovac, a prećutkivala masovne zločine poput Blajburga i Križnog puta“.
Prema Benčićevoj, „to nasleđe rezultiralo je manipulacijom brojem žrtava Jasenovca i deo je ’ratova sećanja‘ na jugoistoku Evrope koji traju od Drugog svetskog rata“. Ona je ocenila da se „to nasleđe bitno razlikuje od konfliktnih sećanja na ratove u Zapadnoj Evropi“.
„U tom pristupu, koji je dominantan u jugoistočnoj Evropi, potpuno je izostavljen spomen na civilne žrtve međuetničkog nasilja, među kojima su bile mnoge žrtve ustaškog krvoprolića, koje su prenaglašene, i partizanskog krvoprolića, koje su prećutane“, ocenila je Benčićeva.
Ona je iznela tvrdnju da „nakon raspada socijalističke Jugoslavije, u Hrvatskoj nije došlo do procesa suočavanja s prošlošću, nego je usledio novi agresorski rat, sa čijom su neizbežnom ratnom propagandom ponovno prizvani u sećanje dugo vremena utišavani narativi iz prošlosti“.
„Tako, umesto da postane mesto mira i mogućeg pomirenja, Jasenovac ostaje najizraženiji simbol konfliktnog nasleđa Drugog svetskog rata i posleratnog perioda“, navela je Benčićeva, prenosi Tanjug.