Istraživači Danske škole biznisa i društvenih nauka sa Univerziteta u Orhusu došli su do takvog zaključka nakon prolaska kroz podatke prikupljene iz 12 studija sprovedenih između 2012. i 2017. godine. Sve u svemu, istraživači su prikupili podatke o više od 6.300 ispitanika i uporedili njihovu fizičku snagu i političke stavove.
Skoro 2.000 ispitanika su Danci, dok su ostali Amerikanci, Venecuelanci, Ukrajinci, Poljaci i Belorusi koji žive u Litvaniji.
„Rezultati dovode u sumnju verovanje da se naši politički stavovi zasnivaju na logici i zdravom razumu. Umesto toga, naši pogledi naizgled odražavaju intuiciju proizvedenu u umu ljudi kamenog doba“, izjavio je glavni autor studije Mihael Bang Petersen.
„Um kamenog doba“, prema Petersenovom mišljenju, jeste zaostavština iz praistorije, kad su fizička snaga i veština igrale važnu ulogu u tome gde će se ko naći u društvenoj hijerarhiji i što je odlučivalo ko će dobiti koliku društvenu moć i resurse. Kako su snažni dominirali, slabijima je ostajalo manje resursa.
„Ova logika je bila adaptivna u uslovima naših predaka, lovaca i sakupljača, jer su jači ljudi mogli sami da osiguraju potrebne resurse. Međutim, to je iracionalan način suočavanja sa konfliktima današnjih političkih društava“, rekao je koautor studije Las Lausten.
„Danas, fizička snaga vrlo malo utiče na to koliki ćete deo društvenih resursa uspeti da prikupite. Međutim, naši podaci pokazuju da fizička snaga ipak i dalje utiče na političke stavove muškaraca prema redistribuciji društvenih dobara“, dodao je on.
Istraživači su takođe utvrdili da su ispitanici podržavali finansijsku nejednakost, čak i ako su se borili za egzistenciju. Prema istraživačima, fizički razvijeni muškarci veruju da bi jednaka raspodela bogatstva na kraju otežala njihove finansijske mogućnosti i sprečila ih da održe željeni društveni status na duži rok.
Iako je studija uključivala i žene, istraživači nisu našli nikakve veze između fizičke snage i političkih stavova „nežnijeg pola“.
Mada istraživači nisu u mogućnosti da utvrde sa apsolutnom sigurnošću da li fizička snaga utiče ili ne utiče na političke stavove, Petersen naglašava da „postoje jake indicije da stavove oblikuje fizička snaga, a ne obrnuto“.
Kao dodatni eksperiment, istraživači su sproveli posmatranje grupe muškaraca koji su dva meseca radili vežbe za gornji deo tela. Istraživači su zaključili da su tokom tog perioda odabrani učesnici „postali pozitivniji prema nejednakosti“.
Studija je prvi put objavljena 16. septembra 2018.