Na periferiji grada Omska, u jugozapadnom Sibiru, nalazi se rafinerija za snabdevanje motornim gorivom i naftnim derivatima gradova Zapadnog Sibira i Urala.
Izgrađena je u septembru 1955. godine, u posleratnim godinama koje karakteriše aktivan razvoj i posebno „osvajanje“ Sibira.
Omska rafinerija danas predstavlja osnovu bezbednosti Rusije po pitanju goriva. Posle završetka programa modernizacije 2020. godine, koju sprovodi kompanija „Gaspromnjeft“, dubina prerade nafte u rafineriji u Omsku povećaće se na 97 odsto i rafinerija će ući u red svetskih lidera po efikasnosti naftne prerade.
Mere bezbednosti u tom naftnom postrojenju, koje zauzima površinu manjeg grada, više su nego striktne. Da biste ušli u prostor rafinerije, prvo morate da saslušate uputstva za nepredviđene situacije, a zatim da obučete zaštitnu odeću koja podrazumeva specijalna odela, obuću, šlem i plastične naočare. Baš kao na aerodromskoj pisti, slobodno kretanje između objekata u okviru rafinerije nije dozvoljeno, već vas od jednog do drugog mesta vozi autobus u kojem, dok je u pokretu, morate da vežete sigurnosni pojas.
Na početku obilaska rafinerijskog kompleksa, novinare je u najvećoj komandnoj sali dočekao direktor rafinerije u Omsku Oleg Beljavski, koji je tri godine upravljao Blokom prerade u NIS-u.
„Naš poslovni pristup je trenutno usmeren na maksimalnu digitalizaciju i to nam omogućava da povećamo efikasnost našeg preduzeća, da minimalizujemo gubitke, a sve zajedno da doprinesemo dobiti naše kompanije. Pošto se rafinerija u Pančevu nalazi u programu modernizacije prerađivačkih kapaciteta ’Gaspromnjefta‘, ovakvi pristupi će početi da se primenjuju i tamo“, ocenio je direktor rafinerije.
Na pitanje srpskih novinara da uporedi veličinu rafinerije u Omsku i količinu prerade nafte sa rafinerijom u Pančevu, Beljavski je odgovorio da svakako postoje razlike u kvantitetu, ali ne i u kvalitetu.
„Omska rafinerija se prostire na 1.501 hektar. To je prilično velika rafinerija na velikoj površini, što nam omogućava da bezbedno i slobodno gradimo nova postrojenja i da se razvijamo. Pančevo je pak kompaktna rafinerija, ali tehnološki veoma napredna. Meni se Pančevo veoma sviđalo dok sam radio tamo. Ako govorimo o kvalitetu, on je svuda isti — evropski. Sada je jednostavno nemoguće proizvoditi na drugi način. Visoka ekološka klasa ’evro 5‘ je ista i u Pančevu, i u Omsku.“
Iako se radi o industrijskom gigantu, na prvi pogled surovom čeliku i nepreglednim cevima, zahvaljujući realizaciji programa modernizacije rafinerije u Omsku poslednjih godina, vrlo se vodi računa o ekologiji, pa je negativan uticaj na životnu sredinu smanjen za 36 odsto, dok će do 2020. dodatno biti smanjen za 28 odsto. Širom kompleksa raspoređeni su senzori koji kontrolišu ekološko stanje kako vazduha, tako i vode i zemljišta.
Proces prerade nafte u rafineriji, koja broji 3.000 zaposlenih i dostiže obim od 19.5 miliona tona nafte godišnje, odvija se u tri faze: primarna prerada sirovina, sekundarna prerada nafte i proizvodnja konačnog proizvoda.
Ključni objekti rafinerije u Omsku koje je Sputnjik posetio, jesu kompleks za primarnu preradu nafte, zatvoreni sistem baklji, lokacija gradilišta za hidroobradu benzina, kompleks atmosferske i vakuumske prerade nafte, kompleks za duboku preradu, postrojenje za odloženo koksovanje i postrojenje za proizvodnju vodonika.
Omska fabrika ulja i maziva, koja se nalazi u okviru rafinerije, predstavlja jedno od najsavremenijih preduzeća u Rusiji i sertifikovana je u skladu sa međunarodnim standardima ISO.
Asortiman visokotehnološkog kompleksa, koji je predviđen za proizvodnju 300.000 tona proizvoda godišnje, obuhvata širok spektar automobilskih, industrijskih i brodskih ulja, maziva i tehničkih tečnosti.
Omski kompleks obuhvata proizvodnju ambalaže i pakovanja, skladište sirovina i gotovih proizvoda, rezervoarski prostor i kompleks za nameštanje i pakovanje motornih ulja.
Savremena oprema obezbeđuje pakovanje više od 350 artikala proizvoda i istovremeno skladištenje 10.000 tona upakovanih ulja. Zahvaljujući uvođenju naprednih tehnologija i velikog broja robota, prosečno vreme pripreme jedne partije proizvoda smanjeno je na četiri sata.
Nakon ručka u rafinerijskoj menzi pravi „dezert“ za kraj obilaska bila je poseta sali za sport i rekreaciju — PRAMA.
Da „Gaspromnjeft“ vodi posebnu brigu o svojim zaposlenima svedoči i činjenica da radili za računarom ili sprovodili terenske, fizičke poslove, uvek imate mesto gde u toku radnog vremena možete da se relaksirate i opustite. Sala je opremljena najmodernijim spravama za kardio trening i fitnes, a u njoj radi profesionalni instruktor koji drži treninge radnicima rafinerije.