„Vijesti“: Slabo Avdo s istorijom stoji — prvi potpisao da se zabrane Njegoš i Kiš

Većina Huseinovićevih knjiga i filmova odnosi se na ratne epopeje Armije BiH, zločine nad Bošnjacima, ali i one sporne, kojima se želi negirati ono što su počinili komandanti i politički lideri Bošnjaka, pišu „Vijesti“.
Sputnik

Prvi potpisnik inicijative kojom se traži izuzeće „Gorskog vjenca“ Petra Drugog Petrovića Njegoša i „Peščanika“ Danila Kiša iz crnogorskog obrazovnog programa je Udruženje „Pravda“ iz Sarajeva, čiji je predsednik Avdo Huseinović, koji je karijeru javne ličnosti počeo kao pevač i kompozitor bosanskog turbo folka, pišu podgoričke „Vijesti“.

Kako se navodi u tekstu, čovek koji komentariše stvaralaštvo Njegoša i Kiša autor je brojnih „hitova“ koji se mogu naći na Jutjubu, među kojima su i „Dvije žene, a ja sam“, „Drugom ljubav, meni uspomene“,… kao i „megahita“ — „Dva su srca u Bosanca“. Ovaj „književni kritičar“ autor je stihova: „Bosanac sam bolan i ja, al′ s ženama loše stojim, hrabrost mi je slaba strana i one se svoje bojim. Volio bih i ja dvije iako sam ′vako ružan, al′ me jaran slabo služi, i onoj sam svojoj dužan. Moja žena ko u šali dosjeti se dobrom vicu, zna i ona šta mi fali — kupila mi dizalicu“.

Oj, svijetla majska zoro: Hoće li se polumjesec naći na crnogorskoj zastavi

Pre nekoliko godina Huseinović je promenio profesiju, pa je umesto zabavljanja bosanske dijaspore svojim hitovima, odlučio da zarađuje tako što će postati istoričar, scenarista i režiser, čije knjige i filmove finansiraju udruženja dijaspore i institucije Federacije BiH. Kako navode „Vijesti“, većina njegovih knjiga i filmova odnosi se na ratne epopeje Armije BiH, zločine nad Bošnjacima, ali i one veoma sporne, kojima se žele negirati zločini koje su počinili komandanti i politički lideri Bošnjaka.

Jedna od najspornijih knjiga nosi naslov „Naser — od Gazimestana do Haga“ kojom se veliča kao patriota muslimanski ratni komandant u Podrinju Naser Orić, u čijoj zoni komandne odgovornosti su se desili brojni zločini nad srpskim civilima, i kome još traje suđenje pred bosanskohercegovačkim pravosuđem.

Autor je i „istraživanja“ kojim se negira ratni zločin bošnjačke vojske u Dobrovoljačkoj ulici nad vojnicima Jugoslovenske narodne armije. Skoro svako hapšenje Bošnjaka osumnjičenih za ratne zločine propraćeno je njegovim saopštenjima, a često i knjigama u kojima ih brani od suda.

Osim Orića, na taj način branio je Atifa Dudakovića i Ahmeta Sejdića, kojima se sudi zbog zločina nad srpskim civilima, a on ih naziva „legendarnim bošnjačkim vođama“.

Po nacionalističkim ispadima i jednostranim „istraživanjima“ ratnih zločina poznata je i Bošnjačko-američka nacionalna asocijacija, drugopotpisana u inicijativi o „zločinima“ Njegoša i Kiša.

„Vijesti“ pišu da ova organizacija učestvuje u finansiranju i objavljivanju Huseinovićevih spisateljskih i rediteljskih dela i stalno reaguje na podizanja optužnica protiv bošnjačkih ratnih komandanata, tako što ih uvek brani i negira bilo kakve zločine počinjene na drugim narodima u BiH. Ovoj organizaciji nije prvi put da reaguje na dešavanja u Crnoj Gori.

Pre dve godine kritikovali su pop-pevača Dina Merlina zbog toga što je pevao na obeležavanju decenije nezavisnosti Crne Gore — pod crnogorskom zastavom.

U javnom pismu su kao mesto događaja naveli „Cetinje, Karadag“ (Karadag — Crna Gora na turskom jeziku), a naslov je bio „Kad Dino Merlin zavrti crnogorskom zastavom, sa tri krsta i za tri prsta“. U tekstu su crnogorsku državnu zastavu nazvali „krvavom i zločinačkom“.

„Dino Merlin nije našao za shodno da se posavjetuje sa svojim sunarodnicima kakva su to prava Bošnjaka u privatnoj prćiji ratnog zločinca i vođe kartela Mila Đukanovića“, navedeno je, između ostalog, u pismu BANU.

Kritikovali su i rukovodstvo Bošnjačke stranke i druge Bošnjake u vladi „zločinca Mila Đukanovića“, navodeći da na vređanje Bošnjaka „ćute ili da se pokatkad glasnu, ali samo kada je sve odrađeno“.

Komentar