Ovako komentariše tvrdnje nekih zapadnih medija da Rusija zloupotrebljava slovensko bratstvo da bi izazvala nepoverenje u Zapad, tumačeći ih kao veliku antirusku propagandnu kampanju.
— Mi im smetamo. A pošto im smetamo, treba nas proglasiti neprijateljima u celoj Evropi, iako Rusija nije pretnja ni za jednu zemlju EU. I zato je to klasična propagandna formula: kad se jedna zemlja bavi spoljnopolitičkom agresijama, treba optužiti drugog da je za sve kriv. Pa pogledajte: rat u Iraku — SAD, rat u Libiji — SAD i saveznici, rat u Siriji, ko podržava naoružanu opoziciju — Sjedinjene Države i njihovi saveznici; ko je podržao državni prevrat u Ukrajini — SAD. Znači SAD vode sve ratove a Rusiju za nešto optužuju. Mislim da je to pokušaj da se skrpi antiruski front uz pomoć medija i velikog propagandnog pritiska. Videćete da će za desetak godina za sve da bude kriva Kina, jer ona postaje nova zemlja s kojom Sjedinjene Države ne mogu da izađu na kraj. Uskoro nećemo biti jedini zlotvor, biće ih dva, Rusija i Kina.
Predstavili ste na Sajmu knjiga u Beogradu knjigu „Globalni šah. Ruska partija“. Kako ta partija izgleda na Balkanu?
— Ruska partija je umnogome počela zbog Balkana jer Rusija je opet počela da igra samostalnu ulogu u međunarodnim poslovima iz dva razloga: zbog širenja NATO-a na istok i bombardovanja Srbije. Tada smo se uverili da NATO ne samo da je spreman da vodi političke operacije, nego i da upotrebi vojnu silu da bi uništio svoje političke protivnike. To je bio veoma važan trenutak za rusko političko razmišljanje…
Osvestili ste se…
— Da. Po okončanju Hladnog rata uveravali su nas da se NATO pretvorio u miroljubivu demokratsku organizaciju u kojoj piju čaj, jedu keks i diskutuju kako da svet učine boljim, da se NATO pretvara u organizaciju koja će se baviti isključivo humanitarnim misijama.
Maltene nevladina organizacija…
— Maltene. Bombardovanje Beograda, ubijanje, pokazali su nam da je NATO vojna organizacija koja je spremna da primeni oružanu silu: danas je primenjuje protiv Jugoslavije, a sutra može da je primeni i protiv Rusije. Od tog trenutka u Rusiji je počela revolucija u spoljnopolitičkom razmišljanju. Bilo je jasno da je kurs Jeljcina na stvaranje strateškog saveza sa Sjedinjenim Državama doživeo neuspeh. Mi smo Sjedinjenim Državama potrebni kao potčinjena država. I od tog trenutka je počela da se formira spoljnopolitička doktrina Vladimira Putina. To i jeste ruska partija. To je samostalna igra na savremenoj globalnoj šahovskoj tabli. Nije ona nužno protiv Amerikanaca, ali jeste za Rusiju. I u slučajevima kad nam je potrebno da odbranimo naše interese, spremni smo i na konfrontaciju sa Sjedinjenim Državama, na primer, u Siriji.
Kako ocenjujete tvrdnje sa Zapada da je Rusija „trablmejker“ na Balkanu zato što, kažu, ne prihvata da svaka zemlja ima pravo izbora, uključujući i NATO?
— Rusiju optužuju da je „trablmejker“ u celom svetu. Samo, nismo mi počeli rat u Iraku, nismo mi počeli rat protiv Jugoslavije, nismo mi bombardovali Libiju, ne ratujemo mi već 17 godina u Avganistanu, nismo mi pokušali da uništimo Siriju, nismo mi ti koji izlaze iz međunarodnih sporazuma — sve to radi jedna zemlja, zna se koja. E ta zemlja je glavni „trablmejker“ na čitavoj planeti. Sjedinjene Države su sa svojim ekspanzionizmom glavni „trablmejeker“ na Balkanu. Jer, hoće li neko da mi objasni, koja je to zemlja pretila Crnoj Gori? Da li Rusija preti Crnoj Gori?
Ali vi ste hteli, kako kaže Milo Đukanović, da tamo smenite vlast…
— Zasad vlast u drugim zemljama menjaju naši američki navodni prijatelji. Milo Đukanović treba malo da pročita novine novijeg datuma da bi shvatio ko stvarno menja režime. Drugo, od Rusije nikada nije dolazila nikakva pretnja Crnoj Gori. Zašto je u NATO primljena Crna Gora i druge zemlje Istočne Evrope? Da bi se konsolidovala američka hegemonija na evropskom kontinentu i izvršio dodatni pritisak na Rusiju. A Rusija je zainteresovana da zemlje Balkanskog poluostrva budu prijateljske prema nama. U tom smislu cenimo poziciju Srbije koja odbija da uvede sankcije Rusiji bez obzira na pritisak Evropske unije, koja se ponaša dosledno kao prijateljska država prema Rusiji. Spremni smo da takve odnose uspostavimo i sa ostalim zemljama regiona. I da se vratim na pitanje „trablmejkera“: ko je razrušio Srbiju, ko je odvojio Kosovo od Srbije, da nije Rusija? Koliko se sećam, uradili su to Amerikanci i zemlje NATO-a. Tako da treba njih da nazovu „trablmejkerom“. A gospodin Đukanović se bavi naprosto primitivnom propagandom. Rusija je uvek podržavala miran razvoj događaja na Balkanu. A oni koji su ovde menjali granice država, bombardovali, ubijali ljude, to su Sjedinjene Države i njihovi evropski saveznici. Ne krivite druge za svoje greške.
Da li se u Makedoniji odigrala bitka između Zapada i Rusije, koju je Rusija izgubila?
— Nisam video nikakvu bitku između Rusije i Zapada u Makedoniji. Mi ne smatramo Makedoniju zemljom koja ima posebno veliki značaj za rusku spoljnu politiku. Znamo da Makedonija želi u EU i nemamo ništa protiv toga. Znamo da Makedonija hoće u NATO i opet smatram da je stvar Makedonije s kim će da se druži. Ali i Rusija ima pravo da o tome ima svoje mišljenje. Zato nek se one zemlje koje ulaze u NATO ne čude što naši odnosi neće biti baš najbolji.
Što se tiče Srbije, kažu nam da što pre treba da rešimo problem Kosova upravo zato što Rusija koristi to pitanje da bi Srbiju držala na uzici.
— Ne vidim kako Rusija može da koristi pitanje Kosova kad ona s Kosovom nema nikakve veze. Kosovo je država pod navodnicima, klijent Sjedinjenih Država i nekih evropskih zemalja. Kako onda mi možemo da koristimo problem Kosova?
U Savetu bezbednosti štitite interese Srbije…
— Da, mi štitimo interese Srbije jer su Srbi naši saveznici, a Srbija kaže da Kosovo ne može da bude članica Ujedinjenih nacija. Ako Srbija sutra kaže da Kosovo treba da bude članica UN, onda će Rusija doneti možda drukčiju odluku. Naš stav po pitanju Kosova uglavnom zavisi od stava Beograda. Ako se Beograd bude menjao i mi ćemo možda razmisliti o promeni našeg pristupa. Ali u ovom trenutku ne vidimo mogućnost da Kosovo bude primljeno u UN, niti mogućnost priznavanja Kosova od strane Rusije. A ako neko koristi Kosovo za nered i nemir na Balkanu, onda to svakako nije Rusija.
Srbija hoće da uđe u EU, ali tamo već strahuju da će ona će biti trojanski konj Rusije a da zapravo Rusija samo na rečima podržava evroinegracije Srbije dok u praksi čini sve da to osujeti.
— Nisam čuo izjavu nijednog ruskog rukovodioca u kojoj se pominje da je Rusija protiv ulaska Srbije u EU. Smatramo da je to stvar Srbije. Naravno, ne bismo želeli da njeno članstvo u EU dovede do pogoršanja odnosa između Srbije i Rusije. Reći ću vam šta ja lično mislim: ne verujem da će Srbiju u dogledno vreme primiti u EU. Danas Unija mora da vidi hoće li postojati u sadašnjem vidu. EU će naravno voditi pregovore sa Srbijom jer je zainteresovana da sačuva svoj uticaj na Srbiju, ali ne mislim da je u doglednoj perspektivi to pitanje praktične politike već daleke budućnosti.
Predsednik Tramp je najavio nameru SAD da izađu iz Sporazuma o raketama srednjeg i kraćeg dometa. Ministar Lavrov kaže da na svaku meru Rusija može odgovoriti kontramerom. Kako to može da se završi?
— Sjedinjene Države su krenule putem rušenja sporazuma na kojima se bazirao čitav sistem međunarodne strateške bezbednosti: 2001. izašle su iz Sporazuma o PRO, sada kažu da nameravaju da napuste Sporazum o raketama srednjeg i kraćeg dometa. Ostao je još samo START 3, koji reguliše odnose u strateškoj oblasti, ograničavajući broj nosača raketa i bojevih glava za interkontinentalne balističke rakete. Međutim, rok važenja tog sporazuma ističe 2021. i biće potrebno da se on produži. Mi ne znamo hoće li američka administracija produžavati taj sporazum. Koliko nam je poznato, u SAD postoje aktivni zagovornici napuštanja ne samo Sporazuma o raketama srednjeg i kraćeg dometa, već i START 3. Ako se to dogodi, naći ćemo se ponovo u periodu Hladnog rata ’50-ih godina kada se vodila nekontrolisana trka u naoružavanju. Ako SAD izađu iz ta tri sporazuma, naći ćemo se u situaciji u kojoj postoji opasnost od nove karipske krize.
Zašto SAD optužuju Rusiju da je prekršila taj sporazum?
— Sjedinjene Države optužuju Rusiju da tobože pravi zabranjene krstareće rakete bazirane na kopnu. Mi te optužbe odbacujemo i tvrdimo da poštujemo uslove sporazuma. Rusija optužuje Sjedinjene Države da opkoljavaju Rusiju krstarećim raketama baziranim na moru, što je takođe u suprotnosti sa duhom sporazuma. Obe strane imaju uzajamne pritužbe, a najbolji put za njihovo rešavanje su, po mom mišljenju, pregovori, diplomatija. Umesto toga SAD kažu da hoće da izađu iz sporazuma. To govori o tome da SAD žele da imaju slobodne ruke u toj oblasti — da bi imale mogućnost da raspoređuju nuklearne rakete srednjeg dometa u Poljskoj, Pribaltiku, možda na Crnom moru, u Rumuniji, možda Bugarskoj, tj. u zemljama koje su u neposrednoj blizini ruske granice. To znači da će Evropa postati kontinent gde će biti uperene rakete, i američke, i ruske.
Neće nastradati Amerika nego upravo Evropa…
— Celokupna konfrontacija odvijaće se u Evropi, ali to će ipak povećati ranjivost Sjedinjenih Država zato što ako bude pao Sporazum o raketama srednjeg i kraćeg dometa biće velikih problema sa sporazum o intekontinentalnim balističkim raketama. A ako i taj sporazum prestane da važi, Sjedinjene Države će se naći u istom ranjivom položaju kao i evropske države. Da kažemo to ovako: Sjedinjene Države svakako neće pobeći od pretnje. U ovom trenutku može opet da počne trka u nuklearnom naoružavanju na evropskom kontinentu. Sve evropske države treba da budu toga svesne i da se izjasne protiv Trampove odluke.
Ali teško da će ta trka u naoružavanju ostati samo u Evropi. Ako Rusiju uvuku u tu trku, može li ona da je izdrži? A svakako ni Kina neće sedeti skrštenih ruku.
— Ne, naravno, ako Sjedinjene Države počnu da razmeštaju svoje rakete srednjeg dometa na ratnim brodovima u Pacifiku, Crnom moru, kraj ruskih granica, moraćemo da odgovorimo i mi, i Kinezi. Odnosno, počeće nova trka u nuklearnom naoružavanju u toj sferi. U pravu ste kad kažete da će to značiti opasnost ne samo na evropskom tlu, stvoriće opasnost i za Daleki istok. Hoće li Rusija izdržati tu trku u naoružavanju? Da bi se nanela neprihvatljiva šteta drugoj strani nije potrebno imati desetine hiljada nuklearnih raketa. Može se imati određeni broj nuklearnog oružja koji će bilo koji napad na nas učiniti fatalnim za napadača. Takav broj nuklearnog naoružanja mi imamo ili možemo da ga napravimo u kratkom roku. Zato ne mislim da Rusija ne može da izdrži napor u datom slučaju. Ali prirodno da nismo zainteresovani za to jer je to opterećenje za ekonomiju i mi bismo hteli da ga izbegnemo. Ipak, u datom slučaju treba vršiti pritisak na Amerikance jer su oni inicijatori raskida ugovora.
Kad smo već pomenuli optužbe protiv Rusije da ona krši sporazume, kako se nisu dosetili da optuže Rusiju za ubistvo saudijskog novinara zato što je Rusija uvek kriva za sve? Ovoga puta vidimo vrlo blagu reakciju SAD, premda se oni uvek zalažu za zaštitu novinara.
— SAD se izuzetno blago odnose prema svojim saveznicima, a nikad nisam verovao u predstavu Sjedinjenih Država kao zaštitnika ljudskih prava. Smatram da je to čista propaganda. Doduše, kad Sjedinjene Države to ništa ne košta, one se zauzmu za ljudska prava. Čim se to odnosi na njihove najbliže saveznike, situacija se odmah menja. Dakle, Rusiju nisu optužili za ubistvo Hašogija zato što je on otišao u konzulat Saudijske Arabije, i potpuno je jasno da se sve što mu se desilo, desilo upravo tamo, u tom konzulatu. Saudijska strana je to već priznala.
Ovde je najvažniji zadatak Trampa da sve to prikoči, da ne uđe u konflikt sa svojim najbližim saveznikom u regionu. Tamo su ogromni ugovori od 110 milijardi dolara za kupovinu oružja, kao i veliki obostrani interesi u oblasti energenata i isporuke saudijske nafte na svetska tržišta. Uvek kad Sjedinjene Države treba da biraju između ogromnog novca i moralne pozicije Sjedinjene Države biraju ogroman novac. Sećate se čuvene rečenice Karla Marksa: da nema takvog zločina na koji kapitalizam ne bi pristao zbog tri odsto profita. E pa Sjedinjene Države u potpunosti odgovaraju toj Marksovoj definiciji.