Vašington je odlučio da se povuče iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa potpisanog sa Sovjetskim Savezom, a američki predsednik Donald Tramp odluku objašnjava navodnom činjenicom da ga je Rusija narušavala.
Iz Moskve, pored osude ovog poteza, stiže stav da je glavni motiv odluke — san o unipolarnom svetu, uz konstataciju da SAD godinama idu ka ovom koraku, uništavajući osnovu Sporazuma.
Predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma, general-major u penziji Mitar Kovač, smatra da, u vojnom smislu gledano, ne postoji opravdanje za ovakav potez SAD. Ovde se više radi o geostrateškom pristupu Zapada, odnosno Amerike, a pre svega „duboke države“ prema resursima Ruske Federacije i daljem pohodu i širenju NATO-a na istok.
„Stari ili postojeći resursi raketa zemlja—zemlja dometa do 500 i 1000 kilometara smatraju se taktičko-operativnim oružjem na ’evropskom ratištu‘. Ovde je u pitanju obnavljanje i proizvodnja novih raketa iste ili slične klase koje su po ubojitosti daleko većih mogućnosti od postojećih. Namera im je da postepeno obnavljaju taj raketni arsenal na evropskom prostoru, odnosno uspostave liniju podele na prostoru istočne Evrope, od Baltika skoro do Bliskog istoka“, objašnjava Kovač za Sputnjik.
On se slaže sa stavom Moskve da je motiv izlaska SAD iz Sporazuma zapravo san o unipolarnom svetu, nastavak logike unipolarne sile iz minulih decenija, tj. da se vojnim putem mogu rešavati sukobi. Teško im je da promene taj strateški kontekst i koncept razmišljanja, iako je očigledno da multipolarni svet već postoji, kaže sagovornik Sputnjika.
„To se vidi i na Bliskom i na Dalekom istoku, a pre svega u odnosu Kine prema vojnim aspiracijama Amerike i pokušaju dominacije na tom prostoru. Na Zapadu ne shvataju tu realnost, da nema više dominacije jedne sile, niti njenih organizacija poput NATO-a ili EU, koja više nije samo ekonomska organizacija, već u znatnoj meri politička i bezbednosna, kao podsistem NATO-a“, analizira Kovač.
U Moskvi ističu da Rusiji po izlasku SAD iz ovog Sporazuma ne preostaje ništa drugo osim da preduzme recipročne mere, uključujući i vojno — tehničke. Šta bi to konkretno moglo da znači? Naš sagovornik kaže da odgovor na ovo, ali i pitanje zašto SAD izlaze iz Sporazuma leži upravo u značajnom vojno — tehnološkom napretku Ruske Federacije poslednjih godina. Ovde je pre svega reč o brzini i razvoju takozvanih subprojektila i njihove mogućnosti preciznog dejstva na različitim tačkama Evrope i sveta, smatra Kovač.
„Iz te panične zabrinutosti, zbog razvoja ovog naoružanja, Amerikanci su počeli da optužuju Rusiju, u nadi da će im to stvoriti prostor i u smislu izdvajanja budžetskih sredstava, da ulažu što više u raketni program, da pokušaju da taj hendikep i tu razliku što pre nadoknade. Naravno da se radi o izgovoru za domaću javnost, jer realno, ne postoji nikakva pretnja od Ruske Federacije, jer su njene rakete uvedene u operativnu ulogu stavljene u defanzivnu poziciju. U poziciju odbrane nacionalnih interesa i teritorije Ruske Federacije“, podseća Kovač.
Komentarišući optužbe na račun Moskve, da je narušila Sporazum, iako SAD to nikada nisu uspele da dokažu, Kovač kaže da je takve tvrdnje besmisleno i komentarisati. On dodaje da SAD, bez obzira na to koliko novca izdvoje za razvoj novih raketa, sada teško da mogu da stignu tehnološki napredak Rusije.
„Verujem da Amerikanci u narednom periodu ne mogu da izgrade stratešku prednost, da ta logika masovnog naoružavanja i proizvodnja novih raketa na tom taktičko-operativnom nivou neće promeniti odnos snaga. Posebno u pogledu parametara dominantnih ruskih raketa koje su već u upotrebi, ali i onih koje će se uvoditi narednih godina, neće dozvoliti preimućstvo vodećih zemalja Zapada, pre svega Amerike na ’evropskom ratištu‘“, zaključuje Kovač.
Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa potpisan je 8. decembra 1987. godine. U potpunosti je realizovan 1991. Sovjetski Savez je do tada uništio 1.752 balističke i krstareće rakete kopnenog baziranja, a SAD 859.