Bez pomoći Rusije 1915, Srbije možda danas ne bi bilo (video, foto)

Kada je reč o rusko-srpskim odnosima, teško je opredeliti ko je domaćin, a ko gost. Ovde smo svi zajedno domaćini, a gostiju nema, rekao je ministar kulture Vladan Vukosavljević na otvaranju izložbe „Vostani Serbije“.
Sputnik

Ministri kulture Srbije i Rusije Vladan Vukosavljević i Vladimir Medinski otvorili su u subotu u Ruskom domu izložbu „Vostani Serbije“ Dragana Martinovića, priređenu povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata.

Prema rečima ministra Medinskog, Rusija čuva sećanje na herojske dane i velike podvige ruskog i srpskog naroda u Velikom ratu.

„Rat je i započeo na ovoj teritoriji, napadom na Srbiju. Nikolaj Drugi je tada regentu Aleksandru Karađorđeviću saopštio da Rusija nikada neće ostaviti srpski narod. Drago mi da se to sećanje čuva i na primeren način obeležava i u Srbiji“, dodao je Medinski.

Izložba „Vostani Serbie“

Otvaranju izložbe prisustvovao je i ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Čepurin, a kako je naveo ministar kulture Vladan Vukosavljević, nije iznenađenje da se izložba „Vostani Serbije“ održava baš u Ruskom domu. 

Nastavak razgovora o listu Miroslavljevog jevanđelja u Rusiji

„Bez presudne pomoći Rusije 1915. godine, mi danas možda ne bismo bili ovde, a Srbije nakon toga uopšte ne bi bilo. I da nije bilo drugih istorijskih okolnosti, da je bila samo ova, Srbija zbog te činjenice duguje svojoj braći iz Rusije večnu zahvalnost“, rekao je Vukosavljević.

„Oklevam da kažem da je Ruski dom ugostio ovu izložbu“, dodao je ministar, „jer kada je reč o rusko-srpskim odnosima teško je opredeliti ko je domaćin, a ko gost. Mi smo svi istovremeno domaćini, gostiju jednostavno i nema“, objasnio je Vukosavljević.

Kazne do milion dinara: Vlada formira Savet za očuvanje ćirilice

Autor izložbe Dragan Martinović doživeo je postavku svojih dela u Ruskom domu kao nagradu za šestogodišnje ratovanja za štafelajem. Nada se, kaže, da će imati priliku da ovu izložbu predstavi i u nekom od muzeja u Ruskoj Federaciji.

Inspirisan stradanjem, ali i borbom i čašću predaka, junaka Velikog rata, ovaj umetnik predstavio je pet ciklusa i 150 slika posvećenih golgoti Srbije.

Slike Dragana Martinovića obiluju kolažima sećanja na „svetinje“ — dedin grob, kućni prag, slavski kolač, a posebnu pažnju privlače neobični „okviri“ slika poput kompozicija u obliku jednostranih krstova ili slova ćirilice sa predstavama srpskih manastira.

Slike Dragana Martinovića obiluju kolažima sećanja na „svetinje“

Tu su i stari koferi oslikani pejzažima, kao odraz umetnikove želje da ovaj narod više nikada ne mora da pakuje svoje kofere.

Dragan Martinović rođen je 1957. u Bogatiću, a odrastao je pored oca Milivoja, pozorišnog reditelja i slikara Milića od Mačve, osnivača mačvanske slikarske škole. 

Završio je Likovnu akademiju u Beogradu, a grupno je izlagao na više od dve stotine izložbi u zemlji i inostranstvu. Samostalno je izlagao više od 140 puta, takođe širom zemlje i u inostranstvu. Živi i radi u Sremskoj Mitrovici, a njegova dela su zastupljena u mnogim muzejskim i privatnim kolekcijama širom Zemljine kugle.

Komentar