Srbija posle poteza Hejlijeve: Ima prostora za manevar

„Dolazak Unmika na Kosovo je misija formirana na osnovu Rezolucije 1244. Dakle, ta misija može da bude ukinuta samo ako se ukine Rezolucija, što se neće desiti“, kaže za Sputnjik profesor međunarodnog prava Dejan Mirović, komentarišući američki zahtev za povlačenje UN sa Kosova.
Sputnik

Američka predstavnica u UN Niki Hejli zatražila je ispred administracije SAD od generalnog sekretara UN „izlaznu strategiju“ i okončanje mandata Unmika na Kosovu i Metohiji.

„Amerikanci hoće da sklone sve što UN predstavljaju na Kosovu“

Hejlijeva smatra da je misija UN na Kosovu više godina pružala primer uspešne misije koja rešava složen konflikt. U pismu Generalnom sekretaru Antoniju Guterešu navodi da „kada mirovne misije UN obave dobar posao, zemlje u kojima se nalaze u stanju su da okončaju konflikt, uspostave demokratske političke procese i razviju sopstvene kapacitete“.

Ovaj potez javnosti je na vanrednoj konferenciji za novinare obelodanio direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, koji je rekao je da je ova inicijativa izuzetno opasna, jer dolazi u trenutku kada privremene kosovske institucije pokušavaju da formiraju vojsku Kosova.

Reagovao je i predsednik Aleksandar Vučić izjavom da Amerikanci očigledno imaju za cilj da sklone i poslednje tragove Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija, jer je za njih Kosovo nezavisna država.

„Ja ih molim da razmišljaju o interesima na Zapadnom Balkanu, jer bi uklanjanje Unmika i formiranje vojske Kosova dovelo do teške pozicije u kojoj više ne bismo imali izbora, ni pravo da bilo šta drugo biramo i učinimo, osim da štitimo svoju zemlju“, rekao je Vučić.

Komentarišući poslednji potez Hejlijeve pre odlaska sa mesta predstavnika SAD u Ujedinjenim nacijama Dejan Mirović, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, kaže da ne treba paničiti. Dolazak Unmika na Kosovo je misija formirana na osnovu Rezolucije 1244, dakle, misija može da bude ukinuta samo ako se ukine rezolucija, zato je bilo neophodno da se ona nađe i u Briselskom sporazumu, a nije se našla, kaže Mirović.

Odlazak ratne huškačice sa Ist rivera — Zašto je značajna ostavka Niki Hejli?

„Ne govorim u političkom smislu, već sa pravne tačke gledišta — pet godina posle potpisivanje Briselskog sporazuma ne mogu da razumem zašto je to urađeno, ali vidim da je ta greška posredno priznata i sada se ponovo pozivamo na Rezoluciju 1244. Dajem sebi za pravo da kažem da mi se čini da je taj pomak posledica posete predsednika Srbije Moskvi, gde se ponovo videlo da Rusija insistira upravo na Rezoluciji 1244“, tvrdi naš sagovornik.

Mirović dodaje da je taj dokument brana upravo ovakvim ekstremističkim ispadima američke ili bilo čije druge administracije. Ovog profesora međunarodnog prava pitali smo i koje dalje poteze američke administracije sada možemo da očekujemo.

„Oni sada mogu da prave neku pravnu akrobatiku, da kažu da Rezolucije nema u Briselskom sporazumu, da je treba zameniti pravno obavezujućim sporazumom, ali očigledno je, bez obzira šta mislili o međunarodnom pravu, ta rezolucija kost u grlu onih koji žele da Kosovo uđe u Ujedinjene nacije i da bude de jure priznato. Rezolucija je na snazi i biće dok Srbija ne potpiše pravno obavezujući sporazum, a i tada — prema onome što sam mogao da protumačim iz Vučićeve posete Moskvi —čini mi se da će sve zavisiti od Ruske Federacije, a ne od ovakvih neozbiljnih faktora“, kaže Mirović.

On dodaje da Srbija, bez obzira na ovaj potez Hejlijeve, ima prostora za manevar i da treba reafirmisati važnost Rezolucije 1244 u pregovorima, jer će ona postojati dok postoje oni koji su je doneli, stalne članice Saveta bezbednosti. A dok postoje Ujedinjene nacije, njena pravna važnost je iznad svih ostalih dokumenata, Briselskog i bilo kog drugog pravno obavezujućeg sporazuma, ističe Mirović.

U danu kada je dala ostavku, Hejlijeva tražila povlačenje Unmika sa Kosova

„Ujedinjene nacije su iznad Evropske unije, šta god mi mislili na osnovu dnevno-političkog tumačenja događaja. U međunarodnom pravu zna se koja je univerzalna, jedina međudržavna organizacija“, podseća profesor Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici.

U Kancelariji za Kosovo i Metohiju kažu da će se Srbija ovoj inicijativi suprotstaviti u UN, te da će pre svega razgovarati sa stalnim članicama Saveta bezbednosti, Rusijom i Kinom.

Komentar