„Ukoliko testovi demonstratora budu uspešni, taj tip motora moći će da se smatra delom kombinovanog motora za civilne vazduhoplove velike brzine i višenamenskog aerokosmičkog sistema. Ovo je veoma težak zadatak. Mislim da je njegovo rešenje moguće do 2050. godine“, rekao je Gordin.
On je podsetio da je CIAM u okviru međunarodnog projekta „Heksaflaj int“ izveo testiranje modula sa odgovarajućom konfiguracijom komore za sagorevanje i postigao da se, prilikom simuliranja leta sa brzinom koja odgovara 7,4 maha, dostiže pozitivan aero-pogonski balans.
„Shodno tome, sam koncept hidrogenskog motora sa direktnim protokom ima pravo na život i može se realizovati neposredno na demonstratoru“, rekao je generalni direktor instituta.
On je takođe rekao da se za sledeću godinu planira testiranje aviona-dvoseda na vodoničnim sagorivim ćelijama.
Demonstrator perspektivnog hibridnog pogonskog sistema mogao bi biti testiran u letu u letačkoj laboratoriji 2020. godine, dodao je Gordin.
„Ruska kompanija ’Super oks‘, koja je jedan od vodećih svetskih proizvođača visokotemperaturnih superprevodnika, napravila je električni motor od 500 kilovata po narudžbi Fonda za napredna ispitivanja… Na osnovu tog motora želimo da napravimo demonstrator hibridnog pogonskog sistema. Ako se za godinu dana, 2020. godine, finansiranje nastavi, onda ćemo ga testirati u letu u letačkoj laboratoriji, potrudićemo se da potvrdimo konstruktivna rešenja i efikasnost težine i potrošnje goriva“, istakao je Gordin.
On je objasnio da je karakteristika ovog projekta upotreba elektromotora sa visokotemperaturnim superprovodnicima.
„Korišćenje superprovodljivosti omogućiće da se kardinalno smanji specifična masa elektromotora i njegov koeficijent korisnog dejstva poveća na skoro 100 odsto“, rekao je generalni direktor CIAM-a.
Gordin je saopštio da je glavni problem „električnog kretanja“ kapacitet akumulatora.
„Zbog toga će se narednih godina, najverovatnije, pojaviti avioni na hibridni pogon. Na njima će biti ugrađen gasno-turbinski motor koji će proizvoditi energiju za elektromotore koji pokreću elise. Međutim, pre nego što se takvi avioni budu proizvodili serijski, treba shvatiti kako radi ovaj hibridni pogon. U teoriji, šema hibridnog motora daje značajno povećanje ekološke efikasnosti i potrošnje goriva, ali sve to treba potvrditi u praksi“, istakao je on.
Gordin je precizirao da naučno-istraživački rad koji vodi institut CIAM služi upravo da bi se napravio demonstrator hibridnog pogonskog sistema.
„Tehnologije razvijene i odrađene tokom stvaranja demonstratora mogu se iskoristiti za stvaranje glavnog pogonskog sistema za najrazličitije letelice, uključujući i multirotorne“, zaključio je Gordin.
Međunarodni projekat „Heksaflaj int“ (eksperimentalna letelica velike brzine) počeo je sa radom 2014. godine. U njemu učestvuju Holandija, Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Velika Britanija, Rusija i Australija. Rusiju u tom projektu predstavljaju VIAM, Institut za aero-nautiku „Gromov“ i Moskovski fizičko-tehnički institut i Centralni aerohidrodinamički institut.