Sa vetrom u leđa zbog prijema takozvanog Kosova za pridruženog člana Frankofonije, organizacije koja okuplja države francuskog govornog područja, ministar spoljnih poslova ove separatističke tvorevine Bedžet Pacoli je, kako kaže, optimističan i kada je u pitanju prijem Kosova u Interpol.
Šanse za prijem Kosova u organizaciju u koju želi prijem još odavno su uvećane, prenose beogradski mediji, sada, kada je na čelo ove organizacije došao Kim Jong Jang iz Južne Koreje, zemlje koja je priznala kosovsku nezavisnost.
Kim je na mestu šefa međunarodne policijske organizacije zamenio kineza Menga Hongveja, u Kini optuženog za korupciju.
Kosovski zvaničnici u martu su uspeli u naumu da se njihova molba za prijem u Interpol nađe na preliminarnom dnevnom redu Generalne skupštine ove organizacije, dok je srpski ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović sredinom prošlog meseca poslao pismo svim članicama Interpola u kome se navodi da ne postoji ni jedan osnova da se zahtev nepostojeće države Kosovo nađe na dnevnom redu zasedanja Interpola u novembru u Dubaiju.
Međutim, novi šef Interpola predsedavaće sastancima Izvršnog odbora ove organizacije koja utvrđuje dnevni red zasedanja Generalne skupštine, a predsedavaće i samom Generalnom skupštinom, a prema pravilima Interpola, može da usmerava diskusiju.
Nove okolnosti koje su nastale smenom starog i izborom novog prvog čoveka svetske policijske organizacije, koji dolazi iz zemlje koja, ne samo što je među prvima priznala nezavisnost Kosova, već je i veran saveznik SAD, stvara bojazan da bi Kosovo moglo da sebi prokrči put do članstva u Interpolu.
Ulogu Amerike u celoj stvari naglašava nekadašnji šef BIA Andrija Savić. Iduća sesija odvija se u situaciji krize rukovođenja Interpolom, kaže on i dodaje da iako ta globalna policijska asocijacija treba da bude lišena političkih primesa, uticaji velikih sila prisutni su i tu.
„Čini mi se da, s obzirom da je predsedavanje prepušteno, po nekom redosledu Južnoj Koreji, a znamo da je ona američki satelit, sigurno je da će se tu prelamati i politička volja SAD. Mislim da će sve zavisiti od njihovog stava. Da li će oni nešto menjati u dosadašnjoj spoljnoj politici ili ne, to je u ovom trenutku teško reći. Tako da bih zaključio da su sve opcije moguće“, smatra Savić.
Da su šanse za prijem Kosova u Interpol veće sada, kada šef ove organizacije dolazi iz Južne Koreje, nego za vreme njegovog prethodnika, smatra i dekan Fakulteta bezbednosnih nauka iz Banja Luke Predrag Ćeranić, međutim, kako kaže, to ne mora da znači da su šanse velike.
„Interpol ima svoje organe. Osim Generalnog sekretara postoje Izvršni komitet, skupština, postoje tri potpredsednika. Sigurno je da tu barem neće biti lako pronađen zajednički stav. Svi napori koje Srbija ulaže u borbi za legitimitet kada je u pitanju fantomska država Kosovo treba da budu nastavljeni i intenzivirani, i tu nema ni opuštanja, niti predaha“, kaže Ćeranić.
Članstvo Kosova u Interpolu za Srbiju bi bilo, dodaje Ćeranić, vrlo neprijatno, i podseća na slučajeve lažnih optužbi Srba za ratne zločine na Kosovu. U slučaju da Kosovo postane član Interpola, to bi se podiglo na internacionalni nivo.
Zbog toga, bitka za legitimitet koji Srbija vodi mora da bude nastavljena, zaključuje Ćeranić.