Pitanja su postavili korisnici iz raznih zemalja, uključujući i Srbiju, ali i Tursku, Brazil, Iran, Češku, Kinu, Francuske, Italije, Poljske i Nemačke.
Na pitanje čitateljke srpskog Sputnjika, koliko im je vremena bilo potrebno da nauče da jedu i piju u bestežinskom stanju, Prokopjev je rekao da to nije najteža stvar koja mora da se vežba u otvorenom svemiru.
„To je dobro pitanje. To se uči i vrlo je teško. Prva 3-4 dana morate da se navikavate. Svaki komadić koji pokušate da stavite u usta hoće da odleti. Imate mrvice, kapljice vode svuda, ali ne tamo gde želite da budu. Posle 2-3 dana naviknete se, i to nije najteže stvar koju morate da vežbate u otvorenom svemiru“, naveo je on.
Prokopjev je, između ostalog, odgovorio na pitanje da li su kosmonauti izloženi štetnim zračenjima za vreme boravka u otvorenom kosmosu, rekavši da je radijacija u svemiru nešto veća nego što je to slučaj na visini od 10.000 metara, na kojoj lete civilni avioni, ali da nije toliko štetna da bi mogla da naudi ljudskom biću.
„Sve je iskalkulisano i svako može da izdrži boravak u svemiru bez većih posledica. Međutim, kada je reč o nekim dužim putovanjima, bilo da je u pitanju Mesec ili Mars – to je već druga priča, stoga će naučnicima biti izazov da zaštite putnike koji budu leteli na tako daleke destinacije“, rekao je.
Prokopjev je ispričao i o čemu je razmišljao tokom uzletanja sa kosmodroma „Bajkonur“, ali i kakve izmene trpi imuni sistem za vreme dužeg boravka čoveka u kosmosu.
Sputnjik je ove godine postao medijski partner Međunarodnog festivala „Nauka 0+“, koji je održan u Moskvi.