Kako prenosi Rojters, albanski „migovi“ — uglavnom kineske i ruske proizvodnje, ne lete još od 2005. godine, dok albanski vazdušni prostor nadgledaju Italija i Grčka.
To je, kako navodi agencija, dovelo do ekonomskog pada u Kučovi i oko nje, grada koji se tokom komunističkog perioda nazivao i „Staljinov grad“.
„Baza je prvi potpis NATO-a na Zapadnom Balkanu, jer će Kučovu pretvoriti u prvu vazduhoplovnu bazu NATO-a za ovaj region“, izjavila je albanska ministarka odbrane Olta Džaka.
Prema njenim rečima, za prvu fazu radova NATO će izdvojiti 50 miliona evra, kako bi se Kučova pretvorila u bazu za opremu, logistiku, treninge i vežbe.
Kako se navodi, Albanija smatra da zaslužuje transformaciju stare baze, kako bi doprinela održavanju stabilnosti u regionu i mirovnim misijama NATO-a širom sveta.
„Region je u celini ušao u proces nepovratne evroatlantske integracije“, rekla je Džaka, prenosi Tanjug.
Bazu su pedesetih godina prošlog veka osmislili sovjetski inženjeri koji su ispod piste postavili dinamit kako bi je razneli u slučaju da padne u neprijateljske ruke.
„NATO baza će povećati odbrambene kapacitete zemlje, a strani investitori će imati više poverenja u Albaniju. To će biti dobro i za porast zaposlenosti u tom kraju“, rekao je penzionisani komandant vazduhoplovstva Klement Alikaj.