Početkom oktobra, na stotinak metara od četvrtog reaktora koji je eksplodirao, otvorena je solarna elektrana, prenosi portal „Izvestija“. Zvaničnici tvrde da sve više turista dolazi u zonu otuđenja.
Solarna tarifa
Ceremonija otvaranja solarne elektrane u Černobilju održana je 5.oktobra. Zgrada se nalazi u neposrednoj blizini sarkofaga koji natkriva četvrti reaktor. Solarna elektrana se sastoji od 3,8 hiljada solarnih panela lociranih na površini od 1,8 hektara. Stanica proizvodi jedan megavat energije, što je dovoljno da se strujom snabdeva jedno selo ili dve hiljade gradskih stanova.
Montaža konstrukcije je završena u decembru prošle godine. U julu su prvi kilovati postali deo elektroenergetske mreže Ukrajine. Projekat je realizovao ukrajinsko-nemački konzorcijum, a sredstva je donirao investitor iz Nemačke. Prema podacima agencije „Rojters“, cena projekta je iznosila oko milion evra.
Direktor zajedničkog poduhvata „Solar Černobilj“ Jevgenij Varjagin ističe da su tokom montaže uzeti u obzir svi zahtevi radiološke bezbednosti. „Ovde nema zemlje, sve je postavljeno na betonskoj površini. Ovo je industrijsko područje“, naglašava on.
Očekuje se da će se projekat isplatiti za sedam godina. Nakon nesreće u nuklearnoj elektrani Černobilj u kijevskoj oblasti, došlo je do deficita električne energije. Danas ta vrednost iznosi oko dve hiljade megavata. Istovremeno, u zoni otuđenja sada postoji dve hiljade hektara više napuštene zemlje, koja se može iskoristiti za razvoj „zelene“ energije. Međutim, da bi se u potpunosti nadomestio jedan blok koji je eksplodirao 1986. godine, bilo bi potrebno da se izgradi oko hiljadu takvih solarnih elektrana.
Značajna prepreka tome je i cena električne energije. U Ukrajini je na snazi tzv. „zelena tarifa“, prema kojoj Vlada kupuje električnu energiju od komercijalnih struktura i privatnika proizvedenu korišćenjem obnovljivih izvora: sunca, vetra, biogoriva, vode (male hidroelektrane). Za objekte uvedene od 2017. godine cena iznosi pet grivni (0,15 evra) za kilovat čas, što je 10 puta skuplje od tarifa nuklearnih elektrana i tri puta skuplje od tarifa termoelektrana. Međutim, preduzetnici obećavaju da će pojeftiniti proizvodnju.
Period raspada
Postoji nekoliko razloga za izgradnju solarnih elektrana. Stručnjaci ističu da je nivo sunčevog zračenja na horizontalnoj površini u Černobilju prilično visok. Količina dnevne svetlosti je ista kao na jugu Nemačke. Osim toga, pomenuta oblast proizvodnje energije skoro da ne zahteva učešće čoveka. Takođe je moguće upotrebiti visokonaponske dalekovode preostale od nuklearne elektrane i spojiti ih sa solarnom elektranom. Zadatak je olakšan i zbog prisustva stručnjaka u obližnjim naseljenim mestima.
Stručnjaci objašnjavaju da se situacija u zoni otuđenja postepeno menja. Nakon nesreće 1986. godine, u atmosferu je emitovano na desetine tona radioaktivnih supstanci, sva naseljena mesta u krugu od 30 kilometara su bila evakuisana. Za vreme katastrofe radijacija u Pripjatu je iznosila milion mikro rendgena na sat, dok se normalnom vrednošću, koja ne predstavlja opasnost po zdravlje čoveka, smatra vrednost od 20 do 50 mikro rendgena. Danas u zoni otuđenja dozimetri često pokazuju nivo zračenja blizak navedenom. U Pripjatu se te vrednosti kreću od 100 do 200 mikro rendgena na sat. Stvar je u tome što je nuklearno gorivo izbačeno iz reaktora koji je eksplodirao sadržalo nekoliko stotina različitih radionuklida. Do danas su se mnoge komponente, na primer radioaktivni jod, raspale i nestale. Ostali su samo izotopi koji i interesuju stručnjake za radijaciju. Plutonijum i americijum nisu napustili zonu širu od 30 kilometara, stroncijum ima radijus od 60 kilometara, dok se cezijum raširio na ogromnim površinama. U svakom slučaju, sve radioaktivne supstance, neke brže, neke sporije, spustile su se iz atmosfere na zemlju i počele da se apsorbuju. Radionuklidi u zemljištu postepeno prodiru sve dublje, napuštajući zonu na kojoj se prostire korenje biljaka. Na taj način se priroda sama čisti od štetnih čestica.
Vraćanje prirode
U takvim uslovima, odsustvo čoveka u zoni otuđenja doprinosi rastu populacije divljih životinja. Zbog kratkog životnog veka, oni nisu u stanju da osete efekte zračenja. Istraživanja su pokazala da u černobiljskoj zoni ima sedam puta više vukova nego u susednim nezaraženim mestima, a primećen je i evroazijski ris. Populacije ovih predatora u letnjem periodu prelaze i 100 jedinki. Takođe, u ovoj zoni ima mnogo više jelena, oko 1500, a isto toliko jedinki losa. Pojavilo se mnogo crnih roda koje vole da se sele daleko od ljudi. Mrki medved je postao senzacija, a primećen je u zapadnom delu zone. Ova vrsta predatora nije viđena na tim prostorima od 1980. godine.
Broj turista takođe raste. Černobiljska nuklearna elektrana je dozvolila pristup svim blokovima električne stanice, kao i osmatračnici sa koje se vidi sarkofag iznad reaktora koji je eksplodirao 1986. godine. Pre toga je većina unutrašnjih prostorija bila zatvorena za posetioce. Ekskurzije su se organizovale samo po Pripajtu, gde su živeli radnici elektrane i njihove porodice.
Prošle godine je 50.000 ljudi posetilo zonu otuđenja, iako niko ne garantuje apsolutnu sigurnost. U Černobilju je i dalje veliko zagađenje vode i zemljišta, uočavaju se radioaktivne tačke različitih veličina. Potpuno očišćenje će se desiti za nekoliko desetina godina.