„Problemi su se, naravno, događali i ranije, ali u tome i jeste snaga ’Sojuza‘. On ima razne mogućnosti za zaštitu i bezbednost posade, odnosno za njeno spasavanje u slučaju havarije“, rekao je Jegorov za Sputnjik.
On je podsetio da je i ranije bilo sličnih situacija. Na primer, 1983. godine, kada je raketa eksplodirala na startu, sistem havarijskog spasavanja je bezbedno prizemljio kosmonaute.
„U ovom slučaju smo opet videli pouzdanost sistema predviđenog za spasavanje posade. Lansiranja raketa s posadom su vrlo pouzdana, bez obzira na to što je poslednja godina u kojoj se nije dogodila nijedna havarija prilikom lansiranja raketa 2003. Ovo je prvi slučaj da se dogodila ozbiljna havarija prilikom lansiranja broda s posadom u Rusiji“, naveo je Jegorov.
On je objasnio da se današnji kvar „Sojuza“ verovatno dogodio u fazi lansiranja, ali nije isključio ni mogućnost postojanja neke greške u samoj proizvodnji kosmičkog broda.
„U celini, međutim, taj sistem je tokom proteklih godina pokazao najveću moguću pouzdanost. Ne mogu čak ni da se setim kada je bilo sličnih problema. Možda, eventualno, na samom početku korišćenja tog sistema, ali to je bilo veoma, veoma davno. Poslednjih decenija ne mogu da se setim takvog slučaja. To je jedinstven događaj“, istakao je Jegorov.
Prema njegovim rečima, uzroci havarije će biti analizirani veoma dugo, dok će sam sled havarijskih događaja biti istražen prilično brzo.
„Najverovatnije će biti nastavljena ekspedicija na Međunarodnoj svemirskoj stanici, pošto ne sme da se obustavi dopremanje hrane kosmonautima, teretni brodovi će nastaviti da lete. Nema nekih posebnih ograničenja, rekord kada je reč o letu čoveka u kosmosu u bestežinskom stanju je 437 dana, ali zasad nema nikakvih vidljivih razloga da se posada hitno vraća nazad“.