Od optimističkih najava iz HDZ-a da njihov kandidat za člana Predsedništva BiH Dragan Čović uživa podršku 70 odsto Hrvata koji žive u toj državi, do Čovićevog priznanja ispunjenog gorčinom da ga je na izborima porazio Željko Komšić prošlo je nešto više od dva sata u nedelju.
Ipak, gorčina u Čovićevom glasu nije bila posledica izbornog poraza već činjenice da je pobednik Željko Komšić izabran, ne hrvatskim, nego bošnjačkim glasovima. Preciznije rečeno, Hrvati su dobili člana predsedništva BiH za koga nisu glasali.
Tu činjenicu naglašavaju i sagovornici Sputnjika, Milan Sitarski, član stručnog tima Instituta za društveno politička istraživanja iz Mostara, kao i Ivo Miro Jović, nekadašnji član Predsedništva BiH, kome se 2006. dogodilo isto što i Čoviću 7. oktobra ove godine. I tada je Komšić zahvaljujući bošnjačkim glasovima pobedio na izborima za predstavnika Hrvata u Predsedništvu BiH.
Naši sagovornici su saglasni da je Komšić izraz demokratske volje Bošnjaka, koga su voleli da vide na mestu predstavnika Hrvata u Predsedništvu BiH.
Jović naglašava činjenicu da su iz izbornog štaba SDA Bakira Izetbegovića najpre stizale vesti, ne o rezultatu koji je njihov kandidat Šefik Džaferović postigao, već o Komšićevom trijumfu. To je prvi put da jedna stranka prati rezultate druge stranke i veseli se pobedi nekog drugog kandidata, kaže Jović.
Čović zaista uživa široku podršku među hrvatskim biračima u BiH, naglašava Milan Sitarski, što se i vidi prema rezultatima u čisto hrvatskim sredinama.
U izbornom danu dogodilo se da je jedan broj Bošnjaka, panbosanski ili levo orijentisanih, koji podržavaju Komšićevu Demokratsku frontu (Komšić je nekada bio lider Socijaldemokratske partije, a 2012, nakon razlaza sa SDP-om osniva Demokratsku frontu), glasao za Komšića, koji se jeste kandidovao za predstavnika Hrvata u Predsedništvu, ali je, kako Sitarski kaže, dobio minoran broj glasova Hrvata.
„Između ostalog, i po tome se videlo koliko je feleričan i ustavni i izborni sistem BiH, jer je po njima Federacija BiH jedna izborna jedinica, svi glasači mogu po svom nahođenju da glasaju za koga žele. I samo je bilo pitanje vremena kada će neka od stranaka za koju glasaju Bošnjaci kandidovati svog člana za hrvatskog člana Predsedništva i iskoristiti činjenicu da je u Federaciji 72-73 odsto Bošnjaka i 22-23 odsto Hrvata“, objašnjava Sitarski.
Prema njegovim rečima, dovoljno je da jedna bošnjačka stranka, čak ne ni ona najjača, već trećeplasirana, da „prekomandu“ određenom broju Bošnjaka i iskoristi demografsku prednost da preglasa Hrvate.
Pokazatelj da je Bošnjacima važnije da preglasaju Hrvate nego da pobede svog oponenta u političkoj trci među Bošnjacima, jeste i podatak da bi Denis Bećirović iz SDP-a, drugoplasirani na izborima za bošnjačkog člana Predsedništva, pobedio Šefika Džaferovića iz SDA, samo da nisu, kako Sitarski kaže, otkomandovali deo glasačkog tela i da su se udružili oko zajedničkog kandidata.
Još 2006, kada je Komšić prvi put izabran za predstavnika Hrvata u Predsedništvu BiH, rekao sam da ono više ne postoji, ne misleći u institucionalnom smislu, već smo dobili nemoguću formulu u kojoj je u Predsedništvu uvek bio odnos dva prema jedan, podseća Ivo Miro Jović.
Komšić se tada priklonio Bošnjacima, tako da su oni zapravo imali dva glasa, a nasuprot tome sedeo je predstavnik Srba i međusobno uvažavanje i formula da se odluke donose konsenzusom, uništeni su, kaže Jović.
„Bosna i Hercegovina od 2006. do danas nije mogla da se vrati u one postignute razine ponašanja vlasti, približavanja EU kao što je do tada bilo. To je posledica ne samo za Hrvate, nego za sve one koji BiH posmatraju kao državu“, komentariše Jović moguće posledice Komšićevog izbora.
Ovakav odnos bošnjačke političke scene prema Hrvatima, po Jovićevim rečima, ne može se rešiti formiranjem trećeg entiteta.
„Ne vidimo rešenje u trećem entitetu, niti je to ikada bio legalan zahtev hrvatske politike i političke scene. To je bila jedna misija gde su međunarodne snage odredile da BiH bude poligon za nešto što bi se moglo nazvati potencijalnim mestom za razvijanje i buktanje neprijateljstava koje bi eventualno mogle da dovedu do ratnih sukoba. Takav jedan potencijal možemo iščitavati u formuli da je BiH stvorena kao nemoguća misija — jedna zemlja, dva entiteta i tri konstitutivna naroda“, kaže Jović.
Situacija u Federaciji BiH sada je takva da zbog neusvajanja izmena izbornog zakona ne postoji način da se rezultati izbora sprovedu, naglašava Jović.
„Jedino što je važno za nas Hrvate u BiH je da su, iznad svih očekivanja, rezultati temeljne stranke u Hrvata u BiH takvi da je dobila preko 80 odsto glasova, tako da se nijedna razina vlasti ne može implementirati bez nas. Ako Federacija ima 10 županija, u šest smo mi nositelji vlasti, a iz nje se vrši projekcija na federalni i državni nivo vlasti“, kaže Jović.
Govoreći o posledicama Komšićevog izbora, Sitarski naglašava da će one biti vidljive nakon konstituisanja Predstavničkog doma parlamentarne skupštine BiH. U njemu je odnos snaga takav da je nemoguća koalicija između SDA, SNSD i HDZ.
„Onda će se postaviti pitanje hoće li Komšić hteti da participira u dodeli mandata onome koga ta parlamentarna većina bude odredila za predsedavajućeg Veća ministara. Videćemo hoće li on, koji se diči Ustavom BiH i izbornim sistemom koji mu je omogućio da izvede ovu krađu identiteta, iskočiti iz istog tog ustava. Ako se formira stabilna većina od tri stranke koje su pobednice unutar svakog od konstitutivnih naroda, hoće li se onda, po dobrim pravilima parlamentarizma, priključiti ostaloj dvojici članova koji, pretpostavljam, ne bi pravili problem da daju mandat predstavniku takve većine ili će početi da pravi neku vrstu državnog udara“, pita se Sitarski.
Bošnjacima nije prvi put da ubacuju kukavičje jaje u gnezda drugih konstitutivnih naroda u BiH. Setimo se samo prvih višestranačkih izbora i Ejupa Ganića, koji je podmetnut kao kandidat Stranke Jugoslovena. Zahvaljujući tome što je za Ganića glasalo gro projugoslovenski opredeljenih birača svih nacionalnosti, tada muslimani, a danas Bošnjaci, dobili su tri, umesto dva člana tadašnjeg Predsedništva BiH.
Još jedno podsećanje. Svi poznavaoci prilika u BiH reći će vam da je pokret za političku emancipaciju Hrvata u BiH krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka počeo pod parolom „neće nam Muslimani više određivati ko će nas predstavljati“.
Ogorčenost Hrvata iz BiH utoliko je veća — em im se ovo ne dešava prvi put, em im je ista osoba podmetnuta, em politički predstavnici Bošnjaka godinama koriste isti recept kako bi sproveli majorizaciju jednog od druga dva konstitutivna naroda. I to onog sa kojim dele isti entitet — Federaciju BiH.
Zasad, u Mostaru se najavljuju protestni skupovi protiv Komšićevog izbora, odnosno, kako kažu iz Fejsbuk grupe „R.I.P. DEMOCRACY BiH“, koja je pozvala na proteste, trećeg Komšićevog nametanja za hrvatskog člana Predsedništva.
Povodom Komšićevog izbora oglasio se i vrhbosanski nadbiskup, kardinal Vinko Puljić, rečima da je preglasavanje Hrvata plod nepravednog Izbornog zakona.