Kao što svaki čas imamo u Beogradu nekakve „okrugle stolove“ i „forume“ na kojima se priča o bezbednosti. Bezbednost nam naprosto curi iz ušiju. A samo 250 km južno od Beograda srpska deca idu u školu pod pratnjom vojnika Kfora, dok na svim tim „okruglim stolovima“ i „forumima“ niko o tome ni reč da progovori. Kada bi se malo „čačnulo“ ko su finansijeri tih visokoakedemskih rasprava o bezbednosti u regionu, bilo bi jasno zašto se neke teme već godinama izbegavaju.
Kao, na primer, tema o američkom antiraketnom štitu Rumuniji. Ako već Rumuni to prećutkuju, jer dobili su pare od MMF-a da bi dozvolili instaliranje antiraketnog štita u Deveselu, kako to da niko od diskutanata na forumima o bezbednosti, koji se ciklično održavaju u Beogradu, nikada nije postavio pitanje kako ta američka baza, sa mogućim nuklearnim oružjem na 200 km vazdušne linije od Beograda utiče na bezbednost Srbije? Ili su oni koji finansiraju takve forume zabranili takva pitanja u Srbiji? Jer baza u Deveselu je legitimni prvi cilj ruskog udara. Pri čemu ne treba zaboraviti da Sovjetski Savez nikada nije imao vojne baze u Rumuniji i u Bugarskoj.
Dakle, kakve veze ima 20 milijardi dolara kredita koje je MMF dao Rumuniji pre sedam godina da prevaziđe veliku ekonomsku krizu, sa bazom u Deveselu? U svakom slučaju, Balkan još jednom potvrđuje da para vrti gde burgija neće, dilema jeste tek koje vojne činove inače imaju velikodostojnici MMF-a. Tako smo i došli do američkog antiraketnog štita u Rumuniji. Koji je od početka bio uperen protiv Rusije.
Naime, nekoliko godina se američka diplomatija trudila da objasni svetu, a pre svega Evropi, kako je „štit“ namenjen za odbranu teritorije SAD od raketa lansiranih iz Severne Koreje i Irana. Zatim je diskretno otpala verzija o opasnosti iz Severne Koreje, neko je u međuvremenu malo bolje pogledao globus i zaključio da ipak nisu svi budale, no ostao je Iran sa njegovim raketama. Ubrzo nakon što je ušao u Belu kuću, Barak Obama odustaje i od lokacija za „štit“ u Češkoj. Svi „stručnjaci“, koji su godinama pričali o tim lokacijama u Češkoj kao „idealnim“, ostaju bez teksta. Ni izvinjenja što su nas lagali. Možda nisu ni znali?!
Da ne bi ispalo kako je popustio pred najavama Moskve da će u oblasti Kalinjingrada instalirati rakete „iskander“ kao ruski odgovor na američki „štit“ u Poljskoj, Vašington najavljuje tzv „treći pozicioni rejon“ na Mediteranu. Na ratnim brodovima Šeste flote, u Turskoj, ili u Izraelu. Što bi, priznajem kada je Iran u pitanju, imalo logike. No, sada ispada da je Rumunija na Mediteranu. Neko će opet posegnuti za globusom.
Vojno opkoljavanje Rusije ide redom. Malo na severu, pa onda na jugu. Pošto je Bukurešt prihvatio ponudu Vašingtona, to će imati za posledicu prekomponovanje bezbednosne situacije u regionu Crnog mora, ali i na jugoistoku Evrope. O tome na beogradskim bezbednosnim forumima i „okruglim stolovima“ niko ni da bekne. Položaj Ukrajine još je važniji za Rusiju i Kijev je sada mnogo dalje od ulaska u NATO nego što je to bio pre pet godina. Ruska ratna luka u Sevastopolju dodatno dobija na značaju. Moldavija dolazi u pojačani fokus interesovanja Moskve, a Pridnjestrovlje neformalno postaje oblast Kalinjingrada. Rusija će ojačati ofanzivne raketne potencijale na južnom boku svoje teritorije i neće pratiti poteze Amerike istim vojnim sredstvima. Naprotiv, pariraće Americi asimetričnim i potezima i borbenim sistemima, što je neće uvlačiti u skupu i nametnutu utakmicu trke u naoružanju.
Istovremeno, i proatlantski krugovi u Kijevu mogu da razmišljaju da li je američko instaliranje u Rumuniji, zapravo, samo deo rumunskog sna o velikoj Rumuniji sa Moldavijom u svojim granicama? Biće to signal mnogima i u Kijevu, ali sada je kasno da se zvanični Kijev koleba. Uleteli su u tunel bez izlaska.
Što se tiče Rusa, ne treba baš mnogo ni da se brinu. Slom Šeste armije Vermahta kod Staljingrada otpočeo je na njenom boku. Kojeg su držale rumunske trupe…
O svemu tome nikada na bezbednosnim forumima u Beogradu nije izgovorena niti jedna reč…