— Da li imate zamrznute ljudske glave?
— Imamo, ali nećete moći da ih fotografišete.
Ovaj dijalog se odvija u vozu kojim su novinar Sputnjika i njegov sagovornik Medvedev doputovali u selo Semhoz (66 kilometara od Moskve).
Tu se, u jednom od idiličnih seoskih sokaka, nalazi obična kuća, a pored nje nešto poput male pomoćne zgrade sa kapijom i kosim krovom.
Naš sagovornik nosi na vratu medaljon na kojem piše šta sa njim treba uraditi nakon smrti. Na njemu je i broj telefona. Dakle, velika je verovatnoća da će ovaj čovek završiti zemaljski put u zgradi u koju smo došli.
Zamrzavanje tela voljene bake
Zgrada koja na na prvi pogled izgleda kao pomoćna u stvari je krioskladište.
U njoj, u buretu od kompozitnih materijala, takozvanom „kriostatu“, u tečnom azotu „čeka“ 64 stanovnika Rusije, Švajcarske, Australije, SAD, Izraela i drugih zemalja, kao i nekolicina kućnih ljubimaca. Oni stoje vertikalno, u specijalnim torbama. Temperatura unutar bureta iznosi minus 196 stepeni Celzijusa. Ovde spavaju bivši onkološki bolesnici za koje nije bilo nade, voljeni članovi porodica, vernici i ateisti.
Za razmeštanje tela unutar kriostata (kao i za buduće izvlačenje) koristi se specijalna dizalica.
Na zidovima su zastave zemalja iz kojih potiču pacijenti. Ovaj prizor donekle liči na Olimpijadu, a umesto zlatne medalje, zasad postoji hipotetička mogućnost da se dobije drugi život.
Zaleđeno kraljevstvo
Šta je neophodno za oživljavanje? Pre svega, morate da obavestite porodicu i državu da želite da budete krionirani. Kako kaže naš sagovornik Danila Medvedev, to može da se uradi kod notara, u testamentu, ali dovoljno je i da samo ostavite pismeni zahtev. Nakon toga treba da potpišete ugovor sa kriofirmom i da precizirate šta zapravo treba sačuvati — samo mozak (18.000 dolara) ili celo telo (36.000). Nakon toga za sve odgovara kompanija.
Poželjno je početi proceduru zamrzavanja odmah nakon smrti. To mogu da urade lekari u bolnici ukoliko poseduju sve neophodne veštine (što je zasad retkost), ili stručnjaci firme „Kriorus“, koji će unapred doći u zdravstvenu ustanovu u kojoj brojite poslednje dane.
Odmah nakon smrti potrebno je obezbediti smeštanje tela na nisku temperaturu (može u mrtvačnici), ali bi trebalo imati u vidu da to nije garancija njegovog očuvanja. Ako se telo čuva „kao u zamrzivaču“, doći će do kristalizacije vode u ćelijama i tkivu, što će nužno dovesti do njihovog oštećenja tokom „odmrzavanja“.
Spike in my veins
Zato krionisti rade perfuziju: „ispumpavaju“ krv iz tela i ubrizgavaju u vene i arterije, specijalnu tečnost — krioprotektor, koji sadrži glicerol, etilen-glikol i druge elemente. Onda sledi hlađenje tela do minus 40 stepeni. Kad temperatura padne na 80 stepeni, telo se može prebaciti u suvom ledu (ugljen-dioksidu) u skladište, i ohladiti do minus 196 stepeni.
„Ukoliko idealno sprovedemo sve neophodne procedure, neće doći do nastajanja leda i oštećenja u tkivima“, kaže Medvedev.
Ova tehnologija se zove vitrifikacija — veoma brzo zamrzavanje koje izaziva pretvaranje tečnosti u „stakleno“ stanje, bez kristala. Vitrifikacija se koristi u vantelesnoj oplodnji i podrazumeva zamrzavanje embriona, njihovo odmrzavanje i usađivanje u matericu. Osim toga, poznati su slučajevi uspešne vitrifikacije zečijeg bubrega, što je važno ne samo za krioniku, nego i za transplantologiju.
Prema rečima našeg sagovornika, zahvaljujući krionici u budućnosti će biti moguće da se donorski organi čuvaju mesecima, čak i godinama, a imajući u vidu kako napreduje 3D štampanje, moći ćemo „da uzmemo DNK neke osobe i da napravimo organ koji bi bio kompatibilan sa njegovim organizmom“.
Moždana smrt i kako je izlečiti
Strogo govoreći, zamrzavanje tela nije neophodno. Najvažnije je sačuvati mozak. I tada se pojavljuje problem moždane smrti koja je u mnogim zemljama zakonska definicija smrti. Na primer, u Rusiji se nakon nepovratnog prestanka moždanih funkcija dozvoljava isključivanje mehaničke ventilacije pluća.
Naš sagovornik kaže da je mrtav mozak mrtav samo sa tačke gledišta savremene medicine.
„Skoro sve ćelije, skoro sve strukture su sačuvane. Tako da, ako niste planirali da koristite krioniku, nego se uzdali samo u reanimaciju, onda da, zaista ste mrtvi. Ali ako računate da će se u nekoj dalekoj budućnosti pojaviti nove tehnologije, onda moždana smrt nije presuda“, tvrdi Medvedev.
Umri predvidljivo. Nemoj da pušiš.
Prema rečima futurologa, ako se posle smrti čeka predugo, „smrt može da postane konačna, jer će svi podaci o strukturi vaše ličnosti biti potpuno uništeni“.
Na pitanje novinara Sputnjika da li ima smisla obratiti se krionistima ako je leš pronađen pet dana nakon ubistva, Medvedev kaže — nema. U ovom slučaju jedina moguća opcija je organizacija „krisahrane“, ali nema nikakvih „garancija da će doći do oživljavanja“. Izgleda da je, barem zasad, krionika samo za one koji umiru predvidljivo — kod kuće ili u bolnici.
I za one koji vode zdrav način života.
„Oni koji vode računa o stanju svog kardiovaskularnog sistema i ne dopuštaju nagomilavanje naslaga na zidovima arterija, imaju maksimalnu prednost. Oni koji ne vode računa o tome, u nešto su gorem položaju“, ističe Medvedev, ali precizira da će u budućnosti nanomedicina rešiti i taj problem.
Lajkovao na Fejsbuku — dobio drugi život
Ako mozga nema ili je kompletno oštećen, postoji mogućnost „obnavljanja“ čoveka uz pomoć krioniranog DNK.
Ali kako da se od toga napravi „ličnost“ čoveka?
„Sada se o tome mnogo priča u vezi sa tzv. sistemom ’big data‘. Sve što radimo snima se na onaj ili ovaj način, čuva se ono što kucamo na tastaturi. Ovi podaci nas opisuju i oni se, u principu, mogu iskoristiti da se napravi neka surogat ličnost koja zna da govori i koja ima određena sećanja. U budućnosti će čovečanstvo moći da pravi digitalne kopije ljudi, koji se na prvi pogled ni po čemu ne razlikuju od samih ljudi. Ali čini mi se da to nije dovoljno“, razmišlja Medvedev.
Nije Frankenštajn
Ruski biofizičar Igor Artjuhov je jednom rekao: „Ukoliko proces zamrzavanja i odmrzavanja barem jednog miša bude uspešan, ljudi će čekati u kilometarskim redovima tražeći usluge kriofirmi.“
Postavlja se pitanje: a kad će doći do odmrzavanja prvog ljudskog bića?
Medvedev kaže da bi to moglo da se desi za pedeset godina. I to zvuči sumanuto, ali samo ako se ne uzme u obzir činjenica da je ono što je sada realnost takođe zvučalo i te kako sumanuto pre pedesetak godina.
„Kada su tek počela istraživanja u krionici, nije bilo ni reči o presađivanju organa, a kamoli o transplantaciji glave. Pre pedeset godina nije bilo nauke o DNK, nije bilo kloniranja. I kada je pedesetih, šezdesetih godina prošlog veka otac krionike Robert Etinger (Robert Ettinger) pisao knjigu „Perspektive besmrtnosti“ (The Prospect of Immortality), on je shvatio da je obnavljanje života u teoriji moguće, iako je za većinu to zvučalo kao eksperiment doktora Frankenštajna, to jest stvaranje monstruma. Ali sada u svakoj bolnici imate odeljenje za reanimaciju i intenzivnu terapiju, koje se bavi upravo time“, ističe Medvedev, koji je početkom dvehiljaditih preveo Etingerovu knjigu na ruski jezik.
Besmrtnost su izumeli Rusi, a razvili Amerikanci
Sve je počelo pre nego što je Etinger napisao svoju knjigu. Krajem 19. veka sin ruskog seljaka, a kasnije istaknuti rusko-bugarski fizičar i biolog Porfirij Bahmetjev istraživao je ideje stavljanja vitalnih funkcija organizma „na stendbaj“ uz pomoć hladnoće. Bahmetjev je proučavao pojavu anabioze tokom hlađenja životinja i prvi je izazvao veštačku anabiozu kod sisara (konkretno — kod šišmiša). Prema rečima Danile Medvedeva, o idejama za korišćenje ovih tehnologija i kada su u pitanju ljudska bića, razmišljali su mnogi naučnici. Teorije o besmrtnosti i produženju života. One su uticale na osnivača teoretske kosmonautike Konstantina Ciolkovskog. Tokom šezdesetih godina 20. veka krionikom su na praktičnom nivou počeli da se bave američki naučnici. Trenutno najveće kriofirme se nalaze u Americi (dve) i Rusiji (upravo „Kriorus“). Pritom, interesovanje za krioniku postoji skoro u svim zemaljama.
„U ovoj oblasti se odavno odvija međunarodna saradnja. Recimo, jedan od naših kriostata je napravljen na osnovu tehnologija iz Instituta za krioniku u SAD. A tehnologiju vitrifikacije, koju koristi ovaj institut, razvio je sovjetski, a kasnije i ruski naučnik Jurij Pičugin“, kaže Medvedev.
Provera hard-diska
Naš sagovornik smatra da smo prošli „značajan deo puta“ ka oživljavanju kriopacijenata. Ali i dalje ostaje bezbroj pitanja. I kada na „Dan Iks“ u Semhoz dođu stručnjaci da izvuku klijente kriofirme iz „bureta“ i da započnu oživljavanje, oni će se suočiti sa potrebom da provere i da defragmentuju svaki „hard-drajv“.
U našem mozgu postoji više od 10 milijardi neurona, još 100 milijardi dodatnih ćelija, unutar svakog neurona — oko 10 milijardi proteina, svaki od njih radi neki svoj specifičan posao. Svaki neuron ima od 10 do 100 hiljada sinapsa, to jest spojeva između neurona. Treba proveriti da li ima grešaka u ovom sistemu, obnoviti oštećene sektore ili ugraditi nove“.
Prema rečima Medvedeva, proći će decenije pre nego što će se pojaviti tehnologije koje bi omogućile rad sa milijardima ćelija istovremeno. Sve zavisi od razvoja mikrohirurgije i nanomedicine.
Krionika? Bog te vidô…
„Vera u vaskrsenje je verovatno stub pravoslavlja i hrišćanstva u celini. Ako se veruje Bibliji, Isus je govorio da ne može samo on da oživljava mrtve, već i svako ko veruje u ovu mogućnost i zaista to želi“, kaže Medvedev upitan da li postoje neke protivrečnosti između krionike i religije.
„Od samog nastanka čovek razmišlja o besmrtnosti. I pita se da li je imao besmrtnost i da li mu ju je neko oduzeo. Ili možda besmrtnost nikad nije postojala, ali je ipak treba naći“, rezonuje on.
I ponovo o ljudskim glavama
Na putu iz „Semhoza“ u Moskvu, novinar Sputnjika pita Danilu Medvedeva da li možda ima neki lek protiv glavobolje. Ali Danila kao da je iznenađen ovim pitanjem — izgleda da on jednostavno nema ono što sa sobom nosi svaki prosečan urbani čovek. Novinar Sputnjika i dalje pati od glavobolje i primećuje da ima sa sobom časopis o Srbiji, na čijoj naslovnoj strani piše: „Vreme je da se vaskrsne“.
Ali se kune da je to samo podudarnost.
Zato što za to još nije vreme.