Žezlo, smešteno u staklenu kutiju, primio je direktor Ermitaža Mihail Piotrovski. Ceremonija predaje održana je u Feldmaršalskoj sali muzeja, u kojoj se mogu videti portreti šest ruskih feldmaršala: Petra Rumjanceva, Grigorija Potemkina, Aleksandra Suvorova, Mihaila Kutuzova, Ivana Dibiča i Ivana Paskeviča.
Ceremoniji je prisustvovao i kancelar Austrije Sebastijan Kurc.
„Ovo je jedinstveni rad. Ovo žezlo je na kraju, zbog raznih okolnosti, završilo u inostranstvu“, rekao je Putin, naglasivši da je žezlo zatim vraćeno.
Predsednik je takođe rekao austrijskom kancelaru biografske činjenice o prvom vlasniku žezla — Aleksandru II. „Neverovatna je i tragična sudbina imperatora: on je oslobodio seljake od kmetstva, ali su ga ubili teroristi“, ispričao je Putin.
Piotrovski je dodao da se mundir Aleksandra II, u kojem je bio u trenutku smrti, čuva u Ermitažu.
Zlatno žezlo, simbolični znak feldmaršala i maršala, ukrašen je dijamantima, safirima i emajlom. Napravio ga je 1878. godine peterburški juvelir Julijus Kajbel za cara Aleksandra II. Nakon ubistva Aleksandra II, žezlo je stajalo 15 godina, a potom predato general-ađutantu Gurkom, koji je 6. decembra 1894. godine unapređen u feldmaršala za zasluge u Turskom ratu.
Zatim je 1910. godine kralj Crne Gore, Nikola Njegoš, dobio čin feldmaršala, a žezlo mu je predato u vezi sa proglašenjem kneževine Crne Gore kao kraljevine. Međutim, posle Prvog svetskog rata, mnoge vojne regalije kraljevske dinastije Njegoša su prodate i završile u privatnim kolekcijama u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi.
Žezlo se tek 2004. godine vratilo u domovinu: otkupljeno je na aukciji kuće „Kristi“.