Prvi korak je na Srbiji: Kako kosovski megdan može da se iščupa iz Brisela

Srbija ima sijaset argumenta da zatraži da se pregovori Prištine i Beograda vrate pod okrilje Ujedinjenih nacija, jer je sada svima jasno da je taj proces pod okriljem EU zapao u ćorsokak.
Sputnik

Evropska unija je pokazala da niti je statusno neutralna po pitanju pregovora Beograda i Prištine, niti uspešna da stvar istera do kraja. Međutim, ne mislim da je dobra vest to što je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Makalister izjavio da je rešenje za kosovsko pitanje koje podrazumeva i promenu granica moguće jedino ako se o njemu, pored Beograda i Prištine, saglase i EU i SB UN, objašnjava za Sputnjik profesor međunarodnog prava dr Dušan Čelić.

Gutereš: Za UN Kosovo nije država

Prema njegovim rečima, dobra vest bi bila ako bi se sami pregovori prebacili ponovo pod okrilje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a za to ima vremena jer je lopta još u našem dvorištu.

„Iz reči Makalistera zaključuje se da bi SB UN trebalo samo da potvrdi ono što bi se Priština i Beograd dogovorili. To bi značilo da Rezolucija 1244 više ne bi bila u funkciji. Ono što bi pak za nas imalo veliki značaj je kad bi se sami pregovori premestili u SB UN“, objašnjava naš sagovornik.

On smatra da Srbija ima i te kako argumenta da zatraži da se pregovori Prištine i Beograda vrate pod okrilje Ujedinjenih nacija, jer je sada jasno svima da je taj proces pod okriljem EU zapao u ćorsokak.

Vučić: Nema sile koja me može naterati da priznam Kosovo

„EU duže od pet godina nije mogla da natera Prištinu da ispoštuje krunski deo Briselskog sporazuma, a to je formiranje Zajednice srpskih opština, na šta se obavezala, a što je garant sigurnosti za Srbe na Kosovu i Metohiji i opstanak srpske državnosti. U tom smislu Beograd ima sasvim legitimno i svako drugo pravo da zatraži da se pregovori iz EU izmeste u Ujedinjene nacije. To je još moguće uraditi i to bi i trebalo da se uradi“, smatra Čelić.

Podsećanja radi, Beograd je u više navrata istakao da bez formiranja Zajednice srpskih opština, teško da može biti dogovora sa Prištinom. U isto vreme, EU faktički nije učinila ništa da Prištinu natera da realizuje ono što je potpisala, što pokazuje da je, kada je reč o Prištini, prilično „popustljiva“, a na njenoj strani je i Amerika.

Sa druge strane, EU nema mandat da otvara statusne pregovore, jer do tog rešenja može da se dođe samo u okvirima UN. Iz tog razloga, Rusija je više puta isticala da je Savet bezbednosti UN ključni igrač u kosovskom procesu, a neprekidno ukazuje na snagu i značaj važeće Rezolucije 1244.

A koji je postupak da se kosovsko pitanje vrati u UN, ako bi se eventualno ostvarili politički uslovi za to?

Čepurin: Kosovo da se vrati u pravno i državno polje Srbije

Profesor međunarodnog prava dr Dejan Mirović kaže da je Rezolucija 1244 iznad Briselskog sporazuma i na osnovu toga, to jest hijerarhije u međunarodnom pravu, Srbija može da vrati proces u UN. Tome bi, dodaje on, prethodili određeni koraci.

„Prvi korak koji bi Srbija trebalo da povuče je da jednostrano napusti, na osnovu principa promenljivih okolnosti, briselski pregovarački proces. Posle toga, Srbija bi kao članica UN trebalo da podnese zahtev Generalnoj skupštini i Savetu bezbednosti da na osnovu Rezolucije 1244 počne pregovore o načinima i standardima da SB preuzme onu ulogu koju je imao u vreme donošenja Rezolucije 1244. Pravni osnov za to jeste što je Rezolucija 1244 na snazi“, objašnjava Mirović.

A suštinski politički preduslov za vraćanje kosovskog pitanja u SB UN je da se velike sile, pre svega članice tog krovnog organa svetske organizacije, saglase oko toga. 

Komentar