Brigama nemačke kancelarke Angele Merkel, izgleda, nikad kraja. Tek što je pre dva dana izvinjavajući se građanima „ispeglala“ skandal pošto je bivši šef unutrašnje obaveštajne službe Hans-Georg Masen zbog propusta u radu smenjen tako što je sa tog mesta postavljen na bolje plaćen posao, stigle su je nove muke.
Bliski saradnik nemačke kancelarke i čovek od najvećeg poverenja Folker Kauder izgubio je izbore za šefa poslaničkog kluba Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Merkelove i njene bavarske sestrinske partije Hrišćansko-socijalne unije (CSU). Na njegovom čelu bio je od 2005. godine, kada je Merkelova prvi put postala kancelar. I sve to nedugo pošto je jedva sastavila vladu uz znatne ustupke koalicionom partneru, Socijaldemokratskoj partiji.
Ocenivši da gubitak većine i u sopstvenom tabor vodi novim izborima, „Dojče vele“ je mišljenja da je samo pitanje vremena kada će Angela Merkel pasti.
„Meni se čini da su to malo preuranjene ocene da koliko sutra Angela Merkel može da padne“, odgovara na to dopisnik Radio-televizije Srbije iz Nemačke Nenad Radičević.
On podseća da nije prvi put da je smenjuju i penzionišu i da su to činili još 2016. zbog migrantskog pitanja. I ne samo da se, kako kaže za Sputnjik, Merkelova izborila da bude kandidat svoje stranke na prošlim izborima nego je i pobedila na njima i uzela četvrti kancelarski mandat.
U prilog tome da su preuranjene ocene o padu Merkelove, Radičević ukazuje na današnju izjavu novog šefa poslaničkog kluba njenih konzervativaca. On je naglasio da želi da CDU i njena sestrinska partija CSU, kao jedan demohrišćanski blok, imaju snažniji politički profil.
„Sve to ukazuje na to da on i oni koji ga podržavaju sigurno ne žele nove izbore jer im to ne bi odgovaralo, budući da podrška CDU pada i da oni nemaju iskristalisanog nijednog lidera unutar stranke koji bi mogao da nasledi Angelu Merkel. Verujem da je ovo početak borbe koja će trajati sigurno nekoliko godina, ako ne i do kraja ovog mandata vlade, znači još tri godine“, smatra sagovornik Sputnjika.
Uz to, Radičević napominje da je nervoza u Nemačkoj prisutna na svim stranama, a ne samo kod demohrišćana, unutar kojih postoje previranja između onih koji žele malo desniji kurs, nešto što je CDU bila u vreme Helmuta Kola i onih koji su za liberalniji kurs Merkelove iz centra ka levici.
Njenu sestrinsku partiju CSU uskoro očekuju izbori u Bavarskoj, podseća Radičević i ukazuje da je oštrina njenog šefa Horsta Zehofera uzrokovana time što on pokušava da bude veći desničar od Alternative za Nemačku, koja mu najviše krade glasove. CSU je došla u situaciju da prvi put posle pola veka neće moći samostalno da vlada.
Socijaldemokrate su pak nervozne jer ne uspevaju da se među biračima profilišu kao stranka koja brine o njima, a ne o svojim pozicijama. Prema anketama, njihov pad je stalan i sada su na trećem mestu. Desničarska Alternativa za Nemačku (AFD) ih je preskočila za koji procenat, što, kako kaže, nije velika razlika, ali je simbolički vrlo značajno.
A šta bi moglo da dovede u pitanje opstanak Merkelove?
„Ono što može da se desi jeste da oko nekog konkretnog problema dođe do velikog sukoba unutar CDU koji bi mogao da izazove pad vlade, ili između ove tri stranke, CDU, CSU i Socijldemokrata. Prosto, koliko su naelektrisani, moguća je neka besmislena mala rasprava kao fitilj da dovede do krize vlade. Ono što sprečava da do pada vlade dođe je, međutim, to što svi veruju da bi prošli gore na izborima. To je situacija zbog koje oni ostaju zajedno“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Na pitanje kako će ovakva situacija u Nemačkoj uticati na EU čiji je ona najjači član, Radičević kaže da se ona već odražava.
„Za početak, veliki Makronov plan o reformi evrozone i same EU je odložen za posle evropskih izbora na proleće sledeće godine, iako je on želeo da to bude ranije. To nesaglasje u Nemačkoj je uticalo da i Nemačka ne želi da uđe u tako velike reforme i da kontrolu nad finansijama praktično prepusti Briselu. Zato je posao odložen za vreme po održavanju izbora za Evropski parlament“, ukazao je dopisnik iz Nemačke.
Kada je u pitanju uticaj dešavanja u Nemačkoj na situaciju na Balkanu, Radičević kaže da se vidi da je taj proces evropskih integracija već usporen i da zbog problema unutar same Unije ne postoji želja ni Francuske ni Nemačke da on ide brže.
Uz to, Radičević je sumnjičav da bi, ko god došao na vlast u Nemačkoj, odnos prema Srbiji bio promenjen.
„Što se nas tiče, Nemačka se ne slaže sa idejom o razgraničenju Srbije i Kosova i što je primetno, ona to vrlo otvoreno saopštava. Mislim da je Nemačka politika tu prilično konzistentna i da se velike promene ne očekuju“, ističe on, podsećajući na čuvenu rezoluciju Bundestaga koja je nabrojala šta se tokom evrointegracija konkretno očekuje od Srbije. I nju su, kako dodaje, podržale ne samo vladajuće stranke, nego i dobar deo opozicionih.
Moguće je, smatra Radičević, da neke partije budu i oštrije ako uđu u vladu, a malo je verovatno da će nam neko biti nešto više naklonjen. U neku buduću nemačku vladu teško da će ući AFD, ili levica, koja ima nešto blagonakloniji stav prema Srbiji, zaključio je on za Sputnjik.