Bilingsli je precizirao i da je Rusija u velikoj meri integrisana u međunarodne ekonomske odnose, pa je samim tim Vašington prinuđen da poseže za „ciljanim merama“ kako ne bi naneo štetu evropskim saveznicima, ali i samim Sjedinjenim Državama.
Imajući u vidu da ovo nisu prve mere koje je Amerika uvela protiv ruskih biznismena, pojedinci su već počeli da prebacuju novac sa svojih računa u Evropi i SAD u državne ruske banke, što i jeste jedan od ciljeva Kremlja. Samim tim, ove mere idu naruku Putinu i njegovoj administraciji.
Primera radi, obim korporativnih ulaganja u Rusiji, samo u 2018. godini, porastao je za 17 odsto, odnosno za oko 98 milijardi dolara.
Zamenik dekana Više ekonomske škole u Moskvi Igor Kovaljov ipak navodi da najveći kapital koji Rusija ima u Americi nije u rukama biznismena, već države, što je i rezultiralo drastičnim smanjenjem ruskog udela u američkim državnim obveznicama.
„Jasno je da su prethodne sankcije uvedene pre svega protiv domaćih kompanija koje igraju važnu ulogu u ruskoj privredi. Ali ove sankcije nisu postigle željene rezultate. Nemoguće je zamisliti efikasne sankcije protiv zemlje kao što Rusija, koja ima resurse i ogromnu teritoriju. Nemoguće je prisiliti Rusiju da promeni svoj spoljnopolitički pravac“, tvrdi on.
Prema njegovim rečima, personalne sankcije imaju mnogo manji značaj nego restriktivne mere koje pokrivaju cele sektore, a ove izjave su pre svega za „unutrašnje tržište“ i daju se uoči izbora u Kongres. „Poruka je jasna — borimo se protiv spoljnog neprijatelja da dobijemo što više glasova birača“, ocenjuje on.
Kovaljov takođe navodi i da je bilo koja vrsta povratka kapitala u Rusiju i ulaganja u domaću privredu pozitivna stvar. Sa druge strane, ističe on, trebalo bi imati u vidu i da su finansijski tokovi međusobno zavisni, pa se ovde radi o veoma kompleksnom problemu.
Kako objašnjava, Rusija je navikla na sankcije, zna kako da savlada te prepreke, a u nekim oblastima i da izvuče određenu korist. Nije tajna da je rat sankcijama pomogao ruskom poljoprivrednom sektoru, a kada je reč o sankcijama protiv osoba iz „Putinovog najužeg kruga“, one su odavno pod sankcijama. Tako da nije jasno šta mogu da promene ove privatne sankcije.
Prethodno je saopšteno da su američki senatori zatražili od nekoliko velikih zapadnih banaka informacije o njihovim vezama s ruskim preduzetnicima koji su u Putinovom okruženju. Ove nove najavljene mere nadovezale bi se na već postojeće sankcije koje je administracija Donalda Trampa uvela 6. aprila protiv pojedinih ruskih biznismena, među kojima je i Oleg Deripaska, ali i mnogi drugi.
Amerika tvrdi da su ti biznismeni mnogo zaradili sarađujući sa režimom ruskog predsednika Vladimira Putina i da su ključni igrači u sprovođenju „zlonamerne“ agende Kremlja. Sankcijama Amerika nastoji da ograniči mogućnost da ti ruski oligarsi zarađuju od, kako ocenjuju, korumpiranog sistema kako bi širili destabilizujući uticaj.