Prošlog meseca američka svemirska agencija NASA objavila je snimak arktičkih jezera punih mehurića koja su posledica malo poznatog fenomena „naglog odmrzavanja“. To se događa kad se permafrost — „večni sneg i led“ odnosno tlo koje je bilo pod ledom hiljadama godina — odledi brže od očekivanog, prenosi B92.
Naučnicima je već dugo poznato da otapajući permafrost ima potencijal da ispusti velike količine metana u atmosferu. Kako se organska materija koja je bila zarobljena u tlu odmrzava, ona se razlaže i raspada ispuštajući ugljenik i metan. Ali taj proces je bio spor, a ono što naučnici nisu uzeli u obzir je naglo odmrzavanje.
Kad bi se sva količina otpustila u atmosferu, posledice po klimatske promene bi bile ogromne. Ukupno ima oko 1.500 milijardi tona ugljenika zarobljenog u permafrostu, što je skoro dvostruko veća količina od trenutnog ugljenika u atmosferi, naveo je „Njuzvik“.
U prošlosti, kad bi životni oblici zasnovani na ugljeniku umrli na Arktiku, zaledili bi se pre nego što bi imali vremena da se raspadnu. Sada, sa sve višim temperaturama u regionu, mikrobi u tek odmrznutom arktičkom tlu razlažu ova zaleđena organska tela, ispuštajući ugljen-dioksid i metan u atmosferu.
Prema istraživanju NASA, naglo odmrzavanje odvija se ispod takozvanih termokrasta, odnosno odmrzavajućih jezera. Naučnici su izračunali da je naglo odmrzavanje više nego udvostručilo prethodne procene doprinosa odrmzavajućeg permafrosta globalnom zagrevanju.
Takođe su došli do zaključka da ljudi ne mogu mnogo toga da urade da zaustave ovaj proces. Čak i kad bi smanjili emisije štetnih gasova, naglo odmrzavanje bi nastavilo da ispušta velike zalihe metana u atmosferu.
„Stvari će samo biti gore. Naglo odmrzavanje se već događa, ali trenutno ne stvarno ubrzanom stopom, ali za nekoliko decenija će doći do vrhunca — navela je istraživač Kejti Volter Entoni, koja je proučila oko 300 jezera širom arktičke tundre“, preneo je „Enkoridž dejli njuz“.