Prvi pisani tragovi o proizvodnji konoplje datiraju još od pre 5.000 godina. Prevashodno se gajila zbog vlakana, a u antičkoj Kini od nje su pravljeni odeća, papir i konopci.
Gotovo svi značajni istorijski dokumenti i knjige, od prve Biblije, stare geografske mape, zastave bili su na papiru ili platnu od konoplje.
Na platnu od konoplje slikali su i Rembrant, Van Gog i mnogi drugi poznati slikari.
Širom sveta, a naročito u Americi, prerada i uzgajanje industrijske konoplje nekada je bio jedan od najunosnijih poslova. Konoplja je nazivana „usev od milijardu dolara“, jer je u to vreme od jedne žetve mogla da donese ogroman prihod.
Od 1631. do 1800. zakonsko sredstvo plaćanja poreza u Americi bila je isporuka konoplje, a gajili su je i američki predsednici Džordž Vašington, Tomas Džeferson i ostali njihovi naslednici. Bendžamin Frenklin je bio vlasnik jedne od prvih fabrika za preradu konoplje u Americi.
Koliko je konoplja bila važna, svedoče i tvrdnje pojedinih publicista da je i rat 1812. godine vođen zbog konoplje, jer je Napoleon želeo da preseče izvoz konoplje iz Rusije u Englesku.
Sve do 20. veka, bila je najisplativiji usev na tržištu.
I u Srbiji se masovno uzgajala, pa je ovom biljkom nekada u Jugoslaviji bilo prekriveno 50.000 hektara.
A onda se promenilo sve…
Po svaku cenu istrebiti konoplju
Udruženi zajedničkim interesima, sredinom tridesetih godina prošlog veka smišljena je jedna od najvećih svetskih zavera. Američki pamučni lobi, hemijska industrija, farmaceuti, međunarodni bankari, naftne korporacije, korumpirani političari i mediji započeli su rat do istrebljenja konoplje.
Konoplja je svima zasmetala: proizvođačima drvne celuloze, plastike, naftašima zbog jeftinog biodizela od konoplje, farmaceutima zbog prodaje skupih lekova, i započela je medijska ofanziva sa namerom da se proizvodnja ove biljke stavi van zakona. Tendenciozno je apostrofirana samo jedna vrsta konoplje sa visokim nivoom THC-a, izabran je naziv marihuana i u orkestriranoj kampanji lobisti su izjednačili marihuanu i industrijsku konoplju i ubedili javno mnjenje da je konoplja opasna i da je hitno treba zabraniti. Već krajem tridesetih godina za gajenje konoplje uvedena je petogodišnja kazna zatvora ili novčana od 2.000. dolara.
Vremenom, industrijska konoplja u potpunosti je iščezla sa njiva, uprkos činjenici da od ove biljke koja se gaji bez ikakvih pesticida i koja čisti zemljište od radioaktivnosti i teških metala, može da nastane više od 20.000 proizvoda.
Tihi povratak na svetska tržišta
„Bivša Jugoslavija je bila jedna od vodećih proizvođača industrijske konoplje u Evropi, u Vojvodini se gajila se na 40.000 hektara.
"Širom Vojvodine bilo je stotine kudeljara koje su je prerađivale, a danas ne postoji nijedna“, ističe u razgovoru za Sputnjik predsednica udruženja prerađivača i proizvođača alternativnih vrsta konoplje Maja Timotijević.
Ona ističe da od pre 15 godina konoplja polako počinje da se vraća na tržište Evrope, a u poslednjih godinu dana i Amerike i da u ovom momentu samo četiri države u SAD zabranjuje industrijsku konoplju.
„U Srbiji gajenje nikada nije bilo zabranjeno. Iako su mnogi ubeđeni da jeste jer je izjednačavaju sa marihuanom. A gajenje industrijske konoplje je toliko kontrolisano da niko ne može da gaji onu vrstu koja ne odgovara zakonskoj regulativi, a to znači da u biljci postoji manje od 0,3 odsto psihoaktivne supstance THC.
Kod nas se kupuje samo sertifikovano seme i dobija se dozvola za gajenje.
Konoplja ponovo počinje da se gaji i na našim njivama, pa se trenutno uzgaja na više od 400 hektara.
Međutim, zakonska regulativa u Srbiji je vrlo nejasna i stara. Prepoznaje konoplju samo za gajenje vlakna i za seme za ptice, a danas se u svetu od nje čak proizvodi biorazgradiva plastika, građevinski materijal…
Jedna biljka stvorena za sve…
„Gajenje je jako isplativo, ali Srbija ograničava proizvođače. Dozvoljeno je gajiti samo tri univerzalne sorte. Ako bi proizvođačima bilo dozvoljeno bar još nekoliko sorti, koje su na sortnoj listi EU, mogli bi da ostvare znatno veće prihode nego sad. U Evropi je inače dozvoljeno gajenje čak 46 sorti konoplje“, kaže Timotijevićeva.
Inače, baš svaki deo konoplje može da se iskoristi, seme, cvet i stablo.
„Kažu da je Bog stvorio jednu biljku za sve i uverena sam da je to konoplja, jer od nje možete i da se hranite, lečite, da se obučete i da napravite kuću… Oko 80 odsto stvari koje vidimo oko sebe mogu da se naprave od konoplje“.
Gajenje industrijske konoplje ne zahteva upotrebu pesticida i herbicida, to je ekološka biljka, biljka budućnosti. Ne prska se, ne napadaju je insekti, tako da namirnice i bilo koji predmet koji se pravi od nje ne sadrži baš nikakve štetne materije.
„Konoplja pored svega toga čisti zemljište od zagađenja. Zato su u Černobilu posejali ogromne količine zemljišta pod konopljom jer čisti zemljište koje je bilo izloženo radioaktivnom zračenju. Isto tako, u okolini rudnika, gde se skladišti ruda, čisti zemlju od teških metala“.
Od stabljike se dobijaju vlakna, a od njih se prave tkanine, papir, table za izgradnju kuća, obloge za izolaciju itd.
Od semena se dobija ulje, a od prerade ulja mnoštvo kozmetičkih proizvoda.
Ulje industrijske konoplje delotvorno za autoimune bolesti
Koristi se u farmaceutske svrhe jer se od cveta dobija CBD ulje koje je bogato kanabidiolima koji deluju na imunološki sistem ljudi i životinja.
Od konoplje se pravi i biorazgradiva plastika i od nje može da se napravi više od 20.000 proizvoda.
I industrijska konoplja može da se koristi u medicinske svrhe, a najnovija istraživanja su pokazala da je ona mnogo bogatija kanabidiolima ili CBD-om od marihuane.
„Dok za neke bolesti bolje deluje kanabisovio ulje, na mnogo više bolesti, a pogotovo bolesti iz autoimunog sistema, mnogo bolje deluje upravo ulje iz industrijske konoplje“, ističe Timotijevićeva.
Ona naglašava da u Srbiji nije ni dozvoljena, ali ni zabranjena proizvodnja ulja iz industrijske konoplje u medicinske svrhe, jer se u zakonu ne spominje CBD ulje. Spominje se samo THC ulje koje je psihoaktivna supstanca, a nje u industrijskoj konoplji nema ili je ima u okviru zakonske regulative, manje od 0,3 odsto.
Uzgoj konoplje donosi veliki prihod
„Jedna država u Americi koja je pre dve godine dozvolila gajenje industrijske konoplje ostvarila je više stotina miliona profita u budžet. Bio bi jako veliki ekonomski benefit za Srbiju kada bi država podržala gajenje industrijske konoplje. Pre svega trebalo bi proširiti sortne liste i dozvoliti preradu.“
Iako je to svuda u svetu dozvoljeno, u Srbiji u ovom trenutku ne postoji regulativa koja dozvoljava da se konoplja koristi u ishrani, jer je Zakonom o bezbednosti hrane propisano da u hrani ne sme da bude psihoaktivnih supstanci.
A seme industrijske konoplje je izuzetno bogato proteinima i to visoko kvalitetnim proteinima koji u sebi sadrže sve esencijalne masne kiseline.
Seme industrijske konoplje sadrži ptotein edestin koji je veoma lako svarljiv i omega masne kiseline tri i šest u idealnom odnosu. I po tome je jedinstvena na svetu.