Kusturica nam pojašnjava da je pozvan na svečanost kao „stari prijatelj Milorada Dodika i stari prijatelj Sergeja Lavrova“.
Na putu ka Avru u Francuskoj gde će imati koncert, zaustavio se u Banjaluci. Međutim, novinari ga, najpre češki, pa engleski, nisu pitali ni o koncertu, ni o filmovima već o — ruskom uticaju. Jedno od pitanja je bilo da li je za Srbe teško da balansiraju između Zapada i Rusije.
„Postoji bratstvo između nas i Rusa koje mi veoma ozbiljno shvatamo, a ja uvek naglašavam: ako je svet slobodan, u šta sumnjam, onda možemo da imamo posla i sa Rusima, i sa drugima“, objasnio je Kusturica engleskom novinaru.
Pitamo Kusturicu zašto baš njega pitaju za ruski uticaj.
„Mene pitaju zato što me uzimaju za ruskog špijuna. Svako ko voli Rusiju je ruski špijun, a ja sam odrastao uz ljubav prema Gagarinu i Armstrongu i uopšte nisam pravio razliku. A kad je došlo vreme da treba da se izbaci Gagarin iz te kombinacije ja na to nisam pristao“, objašnjava režiser.
Kako primećuje, taj nepristanak je dovoljan. Ali, i u Beogradu i u Banjaluci postoje krugovi, za koje Kusta smatra da su oni zapravo i obaveštajci, špijuni, koji nam „ne dozvoljavaju da razvijamo onaj nivo slobode koji smo imali kada se raspala Jugoslavija“.
„I sad je čitava stvar u tome što postoje ljudi kao što je Dodik i što postoje ljudi koji žele da raspored tih sila bude onakav kakav sloboda zahteva. Neki bi voleli da toga ne bude, a mi smo tu da se borimo i da promenimo kurs“, konstatuje Kusturica.
Na podsećanje da je i na konferenciji za novinare ministar Lavrov pomenuo da narode Balkana uporno pokušavaju da nateraju da odaberu: „Ili ste sa nama, ili sa Rusijom“, Kusturica ističe da je to tradicija stara dve stotine godina u kojoj su uvek prednjačili Englezi, pokušavajući da preseku ruski uticaj.
„Međutim, sad su malo zakasnili pošto je ruski biznis ovde već ušao", zaključio je Kusturica.