„Iskreno govorim, ako se Savet Evrope sa ovim pomiri, ako ne poštuje učešće Rusije, onda mora da bude tako. Nema smisla dalje odlagati pauzu“, rekla je Matvijenkova.
Prema njenim rečima, jedan broj odluka PS SE, uključujući i izbor sudija i komesara Saveta Evrope, nisu legitimni bez učešća Rusije. Ona je dodala da situaciju u PS SE ocenjuje kao kritičnu i u suprotnosti sa „principom parlamentarizma“.
Ona je podsetila da se pregovori o statusu Rusije u organizaciji vode već četiri godine i „sve stoji na mrtvoj tački“.
Zasedanje PS SE
Početkom oktobra treba da se održi redovna sednica PS SE, gde će se po prvi put razmatrati tema koju je od 2014. godine ruska strana više puta predlagala — sprečavanje primene sankcija protiv nacionalnih delegacija.
Ruski senator Konstantin Kosačov je rekao da će odluka o eventualnom povlačenju iz PS SE biti doneta nakon oktobarskog zasedanja, na kojem će biti predstavljeni i amandmani na statut organizacije.
Protivrečnosti PS SE i Rusije
Odnosi između Rusije i Saveta Evrope prolaze kroz težak period. Konflikt se zaoštrio u 2014. i 2015 godine kada je ruskim parlamentarcima oduzet niz nadležnosti zbog stava o Krimu. Moskva je izjavila da je nemoguće raditi u takvim uslovima i prestala da učestvuje u zasedanjima.
Krajem juna prošle godine sukob se intenzivirao. Moskva je zamrzla deo uplata u budžet organizacije sve dok u potpunosti ne budu vraćena punomoćja njene delegacije u PS SE. Pri tome je ruska strana nastavila rad na ratifikaciji konvencija.
U martu je PS SE priznao da su mere Moskve dovele do finansijskih poteškoća, pa je zamrznuto devet odsto budžeta organizacije, a deficit je iznosio 1,5 miliona evra.
U aprilu je generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland izjavio je da bi Rusiji zbog neplaćanja doprinosa mogle da budu uvedene sankcije. On nije precizirao o kakvim merama se radi.