Prema rečima Vojislava Lalića, dugogodišnjeg dopisnika iz Turske, povećanje broja turskih vojnika u severnom delu Kipra je potez koji se mogao očekivati, s obzirom na to da su mediji u Ankari koji su bliski vladi već danima najavljivali da Turska planira da podigne veliku pomorsku vojnu bazu na severu Kipra, zbog napete situacije u Istočnom Mediteranu.
„Kako se navodi, mnoge zemlje poput Amerike, Francuske, Britanije, Kanade, Italije i Rusije poslednjih dana gomilaju ratne brodove u Istočnom Sredozemlju, u iščekivanju raspleta ratne krize u Siriji. Predsednik Tajip Erdogan je samo delimično demantovao tvrdnje medija i naveo da Turska neće graditi bazu na severu ostrva, ali će uputiti pojačanja kako bi zaštitila svoju braću koja su u tom delu Kipra proglasila svoju državu, a koju je do sada priznala samo Ankara“, navodi Lalić.
Inače, podseća naš sagovornik, Ankara je vojno prisutna na Kipru još od 1974. godine, kada je okupirala trećinu ostrva kako bi zaštitila tamošnje Turke.
„Erdogan, međutim, nije rekao koliko će pojačanja uputiti na Kipar, a tamo je do sada bilo stacionirano oko 35.000 vojnika“, objašnjava Lalić.
On napominje da će ovaj potez turskog predsednika sigurno dodatno opteretiti pregovore o ponovnom ujedinjenju Kipra, koji se decenijama bez uspeha vode pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija.
„Treba podsetiti da je poslednja runda pregovora koja je vođena u Švajcarskoj prekinuta u junu 2017. godine, upravo zbog vojnog prisustva Turske na ostrvu. Nikozija‚ naime‚ traži njihovo povlačenje kao preduslov za ujedinjenje i stvaranje federalne države. Anakara, međutim, za tako nešto ne želi ni da čuje, što potvrđuje najnoviji potez predsednika Erdogana. Iako generalni sekretar UN Antonio Gutereš pokušava da obnovi pregovore, njegovi napori zasad su bezuspešni“, ukazuje Lalić.
Sagovornik Sputnjika primećuje da će se povećanje broja turskih vojnika u severnom delu Kipra, sasvim sigurno, nepovoljno odraziti i na približavanje Ankare Briselu.
„Turska ne priznaje vladu u Nikoziji, a kako ističu u Evropskoj uniji, član evropske porodice ne može da postane neko ko ne priznaje sve njene članove. Takođe, odnose između Grka i Turaka u poslednje vreme sve više opterećuju i podvodna istraživanja nafte i gasa u Istočnom Mediteranu. Naime, turski ratni brodovi proletos su blokirali ta istraživanja Republike Kipar dok se, kako su naveli iz Ankare, ne pronađe pravedno rešenje kiparskog problema. Takav potez turskih vlasti osudili su u Evropskoj uniji, jer smatraju da Republika Kipar, kao suverena zemlja i članica EU i UN, može samostalno da odlučuje u tim poslovima.“
U Ankari, zaključuje Lalić za Sputnjik, kažu da taj prirodni gas pripada podjednako i Turcima na severu ostrva, i najavljuju da će i Turska uskoro početi podvodna istraživanja u kiparskim vodama Istočnog Mediterana.