Izetbegović o Vučiću: Govori da je za mir, a naoružava se...

Predsednik SDA i odlazeći predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović kritikovao je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da „govori da je za mir, a naoružava se“.
Sputnik

U intervjuu za sarajevski portal „Kliks“, Izetbegović je rekao da je Vučić „progledao“ nakon silnih grešaka, koje su Srbi napravili, ali mu zamera što govori o pomirenju sa Bošnjacima i da je za jedinstvenu BiH, a istovremeno „prijateljuje i nijednom rečju se ne suprotstavlja Dodiku, koji vređa Bošnjake i dovodi teritorijalni integritet i mir na Balkanu u pitanje“.

Izetbegović je kazao da je predsednik Srbije u govoru u Kosovskoj Mitrovici „hvalio ratne vođe i presuđene ratne zločince“, misleći na Miloševića.

Bakirov novi čas „istorije“: Nije Alija bio nacista, već...

Misli takođe i da je Vučić u „procepu“ i da pokušava da „jakim rečima zadovolji i smiri radikalni deo srpske javnosti, pre nego povuče neke poteze u odnosu na Kosovo, koji bi mogli da izazovu otpor i eventualnu pobunu“, preneo je Tanjug.

Predsednik SAD je istakao da je očigledno je da je došlo vreme za „odlučujuću odluku“ o rešavanju pitanja „kosovskog čvora“ i da, ako Vučić tu odluku donese, moraće mu se priznati da ima hrabrost.

Međutim, Izetbegović nije uveren da će Vučić biti spreman na to. Možda se pronađe neko prelazno rešenje koje bi zatim bilo potvrđeno referendumom pred sam prijem Srbije i Kosova u EU, naglasio je bošnjački lider.

Izetbegović je rekao da „status kvo“ umara Srbiju i koči njen evropski put, te je dodao da je „teško biti srpski vođa koji je prihvatio realnost, odnosno nezavisnost Kosova“.

Govoreći o eventualnoj razmeni teritorija, odnosno promeni granica unutar Srbije, Izetbegović je kazao strahuje da bi to otvorilo apetite za osamostaljenje Republike Srpske, stvaranje hrvatskog entiteta u BiH i saradnju srpskih i hrvatskih političara u tom smeru.

Uveren je da ni jedno ni drugo nije moguće ostvariti, ali da može da izazove duboke političke krize koje će potrajati i unazaditi zemlju i narod.

Komentar