Srbija ima sve uslove da bukvalno procveta. Slovenci savetuju kako (foto)

U selu Dobrovniku, na granici Slovenije i Mađarske, u pitomoj panonskoj ravnici smestio se „svemirski brod“. Reč je o najvećoj uzgajivačnici orhideja u ovom delu Evrope. Ljubav prema cveću vremenom je prerasla u ozbiljan biznis, a ekipa Sputnjika je otkrila kako bi veliku korist od toga mogla da dobije i – Srbija.

Priča o uzgajanju orhideja u Sloveniji desila se gotovo slučajno, kada su dvojica prijatelja s Poljoprivrednog fakulteta u Ljubljani došla na ideju da započnu potpuno novi biznis. Roman Ferečak i Tomaž Jevšnik pokrenuli su posao kao startap, a završili s najvećim pogonom za proizvodnju orhideja u krugu od 400 kilometara. 

U egzotičnoj tropskoj bašti, svojevrsnoj džungli na 350 kvadrata u okviru kompleksa „Ocean Orchids“, dočekao nas je Jevšnik. U običnoj majici i bermudama, Jevšnik u prvi mah ne odaje utisak uspešnog biznismena, ali dela dokazuju da i te kako zna o čemu govori.

„Ja mislim da prostor Panonske nizije predstavlja najbolje podneblje za uzgoj orhideja u Evropi. Holandija, koja je svetski monopolista u hortikulturi, previše je severno, drugoplasirana Španija je previše južno, a uslovi kakvi postoje u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Mađarskoj i Rumuniji su najbolji“, kaže Jevšnik. 

Četiri uslova za uzgoj 

Prema njegovim rečima, ovaj region ispunjava četiri osnovna uslova za razvoj orhideja:

1. Ravnice – Ova vrsta terena je najbolja za uzgoj cveća. 
2. Sunce – Cela Panonska nizija ima dovoljno sunčanih dana za uspešan uzgoj cveća.
3. Geotermalni izvori – Olakšavaju zagrevanje staklenika i štede električnu energiju za zagrevanje vode.
4. Kiše – U ovom delu Evrope ima dovoljno padavina.

Budući da je Vojvodina idealna lokacija za razvoj ovog biznisa, pitali smo Jevšnika šta savetuje Srbiji – kako da postane novi centar za uzgoj orhideja. 

„Imam četiri saveta. Prvo, potrebno je da se svi potencijalni proizvođači povežu sa stručnjacima na univerzitetu koji prate najnovija istraživanja iz ove oblasti. Znanje je najvažniji faktor. Drugo, potrebno je da postoji odgovarajuća infrastruktura. Treće, važno je da se odredi najbolja lokacija. Zato smo mi izabrali Prekmurje, zbog geotermalnih izvora, ravnog zemljišta, blizine granica Mađarske, Austrije i Hrvatske. Na kraju, treba skoknuti do Holandije, jer su tamo najveći stručnjaci u ovoj oblasti. Sve što znamo naučili smo tamo, a ne prođe sedam dana a da ovde ne boravi neko ih te zemlje“, kaže Jevšnik.