Ko može da prevaspita Ujgure – teroristi ili Kina

Najveća kineska provincija Sinkjang je i najveći teritorijalni problem te države. Naseljena sa osam miliona muslimanskih Ujgura, na granici sa uvek nemirnim Avganistanom, Peking ima veliku glavobolju da suzbije separatističke težnje lokalnog stanovništva. U borbi protiv radikalnog islama Kina ima jedinstvene metode koje Zapad tumači na svoj način.
Sputnik
Kineski Ujguri — tajno oružje terorista

Eksperti Ujedinjenih nacija za ljudska prava pozvali su Kinu da zatvori „kampove za prevaspitavanje“ Ujugura i da hitno pusti iz zatvora ljude koji su uhapšeni u „borbi protiv terorizma“. Prema njihovim procenama, „između deset hiljada i milion Ujgura“ pritvoreno je u provinciji Sinkjang.

Kineski diplomata Hu Ljanhe je na sednici Komiteta za rasnu diskriminaciju UN u Ženevi sredinom avgusta naglasio da su izjave o milionima pritvorenih Ujgura i centrima za „prevaspitavanje“ čista laž. On je dodao da je Sinkjang teritorija koja je stradala od terorizma. Radi bezbednosti svih nacija koje tamo žive, pritvoreni su neki ozbiljni prestupnici, dok su oni sa lakšim prekršajima poslati u centre za profesionalnu obuku u kojima uče zanat i upoznaju se sa kineskim zakonodavstvom. Sa njima se ne postupa surovo.

Profesor istočnih studija Univerziteta Ruskog prijateljstva naroda (RUDEN) Jurij Tavrovski se seća da je pre dve godine, kada je poslednji put bio u provinciji Sinkjang, sve bilo mirno i da nije bilo govora ni o kakvim kampovima. Međutim, za ovako kratko vreme sve sve promenilo.

Moćno pojačanje u konačnoj ofanzivi: Hoće li Kina iznenada prelomiti rat u Siriji

„Tada je situacija bila stabilna iako se na ulicama videlo dosta ljudi u crnoj odeći sa pendrecima, dok su na raskrsnicama bila parkirana vojna oklopna vozila. Nije se osećala neka napetost. Međutim, u poslednje vreme se zaista pojavljuju informacije da se situacija zaoštrava, govori se i o kampovima za prevaspitavanje. Očigledno da je tamo u toku neka vrsta propagandne kampanje koja se sprovodi prilično agresivnim metodama. Moguće je da je to povezano sa pritiskom na Kinu, trgovinskim ratom, raznim akcijama protiv Kine. Oni počinju da se osećaju kao da su u opsednutoj tvrđavi“, objašnjava Tavrovski.

Podsetimo, u ovom trenutku teroristička organizacija DAEŠ, u čijim redovima se bori, prema različitim podacima, između nekoliko stotina i nekoliko hiljada Ujgura, gubi pozicije u Iraku i Siriji i sada postoji opasnost da se ovi militanti, prekaljeni u borbama, mogu vratiti kući. Zato kineska vlada jača preventivne mere u ovoj provinciji kako ne bi dozvolila terorističke napade i aktiviranje separatističkih težnji.

„Oni učestvuju u ratu u Siriji i već se vraćaju, obučeni su za savremeni rat. Do sada su umeli da koristili samo nož i nekad primitivni eksploziv. Sada su mnogo opasniji. Moguće je i da Kinezi malo preteruju, preuveličavaju pretnju koja realno postoji, a to može dovesti do eskalacije situacije, što može dodatno da izazove odgovor od Ujgura“, navodi ruski profesor.

Da li Kina gradi vojnu bazu u Avganistanu

Ako se izuzmu smešni navodi o pritvorenih milion Ujgura u kineskim zatvorima, Peking zaista ima prilično stroge metode suzbijanja radikalnog ekstremizma. Na primer, programeri su napravili posebnu aplikaciju za pametne telefone „Đivang“, koja omogućava da se skeniraju mobilni telefoni i otkrije postojanje ekstremnog islamskog sadržaja. Stanovnici ujgurskog regiona su obavezni da koriste ovu aplikaciju. Osim toga, mnogima se oduzimaju pasoši ako se sumnja da su skloni ekstremizmu.

Međutim, iako se kineske mere čine dosta radikalnim, Tavrovski priznaje da je kod Ujgura jak osećaj za separatizam. Oni su jedno od turkomanskih plemena Centralne Azije koji su kroz istoriju imali jake države i nikad se nisu dovoljno integrisali u kinesko društvo.

„Oni su nekad bili velika imperija i u sećanjima im i dalje živi nezavisnost. Da li je iz inostranstva podržavaju — mislim, zasad, da je to vrlo malo. Istina je da su vođe ujgurskih organizacija pobegle u SAD. Ujgurski separatisti dobijaju podršku od nekih pakistanskih muslimanskih krugova“, navodi profesor.

Komentar