Han je naveo da je EU izvukla pouke iz dosadašnjih pristupnih procesa i dodao da su članstva zemalja kao što su Mađarska i Rumunija mnogo toga pokazala. Kako je objasnio, „procesi koje Unija podstiče na Zapadnom Balkanu trebalo bi da dobiju mnogo veći nivo nepovratnosti kada je reč o uspostavljanju vladavine prava i borbi protiv korupcije“.
Politički analitičar Aleksandar Pavić za Sputnjik kaže da Hanova poruka zapravo znači da „ko je ušao u EU, ušao je“ i da svako ko još nije ušao u Uniju, a ima takve pretenzije, ovu poruku evropskog komesara treba vrlo ozbiljno da shvati.
„Ova poruka govori — proći ćete kroz golgotu, a opet je pitanje da li ćete ući u EU. Dakle, ova poruka je sama po sebi vrlo obeshrabrujuća za sve koji su se nadali nekom budućem statusu člana Evropske unije. Sa druge strane, kada je reč o zemljama Balkana koje još nisu ušle u EU, ovim je u velikoj meri oslabljen onaj argument Brisela koji glasi „ako uradite to i to, vaša evropska perspektiva će biti pojačana“. Ovim je zapravo rečeno — mi želimo da vas držimo u stanju suspendovane animacije i da vi i dalje ispunjavate naše uslove, ali nemojte da očekujete da ćete ući u EU“, objašnjava Pavić.
Na pitanje da li je evropski komesar izjavom da su članstva Mađarske i Rumunije mnogo toga pokazala zapravo rekao da se EU kaje zbog prijema nekih zemalja u članstvo, Pavić kaže da je Johanes Han deo briselskog globalističkog establišmenta.
„Oni se sigurno kaju što im je sada tu jedna Mađarska, jedna Češka, jedna Slovačka, koje kvare priču oko, recimo, migrantske politike. Sa druge strane imamo Bugarsku i Rumuniju, zemlje koje su ispražnjene ulaskom u EU i ekonomski vrlo loše stoje i dalje. EU ih je apsorbovala iz geopolitičkih razloga, kako bi se napravio zid od Baltika do Crnog mora, baš kao što želi da apsorbuje i neutrališe Srbiju, da ne bi neko drugi tu ušao“, ocenjuje Pavić.
Sličnog stava je i Stevica Deđanski iz Centra za razvoj međunarodne saradnje, koji ocenjuje da su budućnost i evropska perspektiva Zapadnog Balkana sada još neizvesnije i na još dužem štapu.
„Ono što je licemerno od strane zvaničnika EU, naročito kada upoređuju Srbiju sa pojedinim zemljama koje su ušle u Uniju, jeste da su oni i onda znali da te zemlje nisu spremne za članstvo, da nemaju vladavinu prava, da nisu na dovoljnom stepenu razvitka. Mi smo i tada bili, i pored svih sankcija, problema i bombardovanja, za desetak godina ispred njih“, primećuje Deđanski.
Međutim, dodaje on, mi smo navikli na ovakve izjave, pa srpski put treba da bude usmeren ka EU, ali bez nekih prevelikih očekivanja.
„Vidimo da se i neke druge zemlje koje su članice Unije nisu previše usrećile, a sa druge strane, ljudi poput Johanesa Hana, odnosno birokratski aparat Evropske unije, ipak se ne pitaju o svemu. Glavnu odluku o članstvu Srbije u EU ipak će doneti ključne zemlje sa kojima naša zemlja ima dobre odnose. EU zapravo pokušava ovakvim izjavama da se nametne kao važan politički faktor u vremenu kada očigledno gube svoju političku moć. Unija ima sopstvene unutrašnje probleme, a moć se izmestila tamo gde je uvek zapravo i bila — u Rusiji i SAD. Zato Brisel na ovaj način demonstrira svoju moć na jedinom, malom delu koji im je preostao — na Zapadnom Balkanu“, kategoričan je Deđanski.