Nemačka, primećuje Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost, svakako jeste ključni partner Srbije, ali po pitanju Kosova i Metohije nema instrumente gde može da utiče na konačnu odluku i tu je mnogo važnije šta misle Sjedinjene Države.
Izjava Merkelove, prema njegovoj oceni, svakako predstavlja „drastično smekšavanje stava“.
On u izjavi za Sputnjik podseća da je posle sastanaka sa premijerom Crne Gore Duškom Markovićem i predsedavajućem Saveta ministara BiH Denisom Zvizdićem Merkelova vrlo rezolutno izjavljivala da je Berlin protiv promene granica, da su one povučene 2008. godine i da je Kosovo za nju zatvorena priča.
„Ovo što sada kaže da samo treba biti oprezan ima više karakter preporuke nego što je čvrst stav. Dakle, ona u principu nije za to, preporučuje da se obrati pažnja. Samo fali da se dopiše: ali ukoliko se vi dogovorite, ja tu ne mogu ništa“, konstatuje Rajić, što u njegovom tumačenju znači da se Nemačka neće protiviti niti koristiti instrumente koje ima da bi sprečila istorijski dogovor Srba i Albanaca.
On dodaje da s obzirom da je Merkelova osetno smekšala nakon razgovora s Trampom, to možda daje nadu da je on taj koji ju je smekšao, odnosno da je rekao da „ima ozbiljno razumevanja za kreativno rešenje na KiM i da se srpski faktor i stav nekako moraju uzeti u obzir“.
Sličnu ocenu iznosi i dr Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije, koji takođe smatra da u rešavanju kosovskog problema odlučujuću ulogu igra Vašington.
„Na prvi pogled reklo bi se da Nemačka kaže: dobro, ako već Amerika hoće takav dogovor između Srba i Albanaca, mi nemamo ništa protiv, ali nemojte slučajno da to prenesete na Republiku Srpsku ili neki drugi deo — mi smo za to da se čuvaju postojeće granice“, navodi Zečević.
Po njegovom mišljenju, postoji kontinuitet nemačke politike koja je vrlo rada da sa Srbijom ekonomski sarađuje, „ali nije rada da vidi Srbiju kao neki jak faktor na Balkanu u smislu teritorijalnog uvećanja ili jačanja“.
Zečević skreće pažnju na Trampov novi, kako kaže, biznis pristup spoljnoj politici.
„Ovde Tramp uzima kao biznismen dosije po dosije, slučaj po slučaj: hajde da vidimo ovo da rešimo ako možemo. Prvo nastupa maksimalistički, nećemo vam dati ništa, onda kaže — dobro, hajde da napravimo neki dil. Nama možda ide u prilog njegov novi pristup gde on uzima Kosovo kao poseban problem i kaže: dobro, ovde je problem tih par opština, ako tu možemo da završimo posao i da imamo mir u kući, u redu je“, slikovito objašnjava naš sagovornik.
Rajić ističe da je Amerika ključni „dil broker“ na KiM, budući da je uticaj SAD najveći i da su one vojno najprisutnije na Balkanu, pogotovu na Kosovu, kao i njihov uticaj na albanski faktor.
S druge strane, dodaje on, ukoliko se produbi sukob na relaciji Berlin—Vašington i geopolitičko tržište Zapadnog Balkana može postati mnogo interesantnije i jednima i drugima, pa će, figurativno rečeno, biti mnogo viša i geopolitička cena Srba kao nazaobilaznog faktora na ovom prostoru.
Zečević podseća da je EU pokazala da nema dovoljno kredibiliteta da rešava problem na svom tlu: prvo je kriza u Jugoslaviji završena u Dejtonu, a u skorije vreme nisu uspeli da pritisnu Albance da ispune dogovor oko Zajednice srpskih opština.
„I sad će ući Tramp i on će završavati i praviti krajnji dogovor između Srba i Albanaca i biti glavni igrač“, zaključuje Zečević.