Neobičan trag svetlosti je potom nazvan Stiv, a sve do sada predstavljao je fenomen koji naučnici nisu mogli da identifikuju, piše britanski „Metro“.
Dok su fotografi dokumentovali ovaj fenomen decenijama unazad, naučnici su počeli da ga proučavaju tek 2016. godine.
Ranija istraživanja su sugerisala da svetlost, koja je najpoznatija pod imenom Stiv, može biti vrsta Aurore, upravo zbog toga šte se pojavljuje u isto vreme kada i polarna svetlost. Prema tome, naučnici su smatrali da je Stiv samo jedan deo Aurore.
Ipak, nova studija, koja je objavljena u žurnalu „Geofizička istraživanja“, opovrgnula je ovu teoriju.
Prema mišljenu stručnjaka, Stiv nema nikakve veze sa polarnom svetlošću, jer kod njega nisu detektovane naelektrisane čestice (kao kod Aurore), te ova vrsta „nebeskog sjaja“ nastaje kao rezultat različitih atmosferskih procesa.
„Naš glavni zaključak je da Stiv nije Aurora. Za sada znamo veoma malo o njemu, naučnicima je ovo skroz nepoznat fenomen“, kazala je autorka studije Bea Galjardo Lakur.
Ono što je takođe bitno naglasiti, jeste da se severna svetlost i Stiv dosta razlikuju i samim izgledom.
Dok se polarna svetlost manifestuje u formi magličastih pramenova svetlosti u zelenim, plavim i crvenim bojama i reč je o vijugavim trakama, Stiv sija uvek ljubičasto i reč je o pravoj liniji (dugoj i do 1.000 km).
„Na osnovu naših rezultata, tvrdimo da je Stiv verovatno povezan sa procesima koji se dešavaju u jonosferi“, dodala je naučnica Galjardo Lakur.