Na poziv kompanije „RŽD Internešenel“, koja u Srbiji realizuje kapitalne projekte u oblasti železničkog saobraćaja, osmočlana delagacija, koju su činili predstavnici „Infrastruktura železnice Srbije“, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, te Saobraćajnog instituta CIP, boravila je u Rusiji od 20. do 23. avgusta. Imali su priliku da obiđu objekte „Ruskih železnica“ u Moskvi, Jaroslavlju i Rostovu na Donu, kao i tamošnje centre za upravljanje saobraćajem.
Obilazak objekata i kapaciteta „Ruskih železnica“ počeo je u Moskvi u jednim od najsavremenijih centara te vrste na svetu, koji je modernizovan u decembru protekle godine.
Organizacija saobraćaja na čitavoj mreži železničkih pruga ostvaruje se u petnaest dispečarskih centara, a koordinacija je poverena Centru za upravljanje saobraćajem. Srpska delegacija bila je prva inostrana koja je imala priliku da ga poseti, a u sedištu kompanije primio ih je generalni direktor „RŽD Internešenel“ Sergej Aleksejevič Pavlov.
Prema njegovim rečima, „Ruske železnice“ imaju 85.000 kilometara pruge, a samo u prošloj godini njima je prevezeno milijardu i 260 miliona tona tereta, te milijardu i 200 miliona putnika. Svim tim, kako je istakao Pavlov, rukovodi se pomoću centara upravljanja saobraćajem, koji su bili u fokusu pažnje srpske delagacije.
„Osim centralnog, posedujemo još 15 regionanih centara upravljanja saobraćajem. Centralni je u Moskvi, najseverniji dispečerski centar nalazi se na Severnoj železnici u Jaroslavlju i južni na Severno-kavkaskoj trasi u Rostovu, a svi su veoma bitni za našu državu. U njima su primenjena tehnička i projektna rešenja koja je razradio naš Naučno istraživački i projektantsko-građevinski institut za informatizaciju, automatizaciju i veze u železničkom saobraćaju — NIIAS, koji dve decenije uspešno posluje ne samo u Rusiji, nego i u inostranstvu.“
Pavlov navodi da sa NIIAS-om Ruske železnice razrađuju telekomunikacione sisteme za indijsku železnicu, koji su veoma traženi i na Kubi i u Južnoj Americi.
„Nadam se da će se ta napredna projektna rešenja u bliskoj budućnosti koristiti i u Srbiji“, rekao je Pavlov.
On objašnjava da je Moskovska kružna železnička pruga novi projekat koji se sprovodi u glavnom gradu Rusije. Dnevno se tom prugom preveze 400.000 putnika, a 187 vozova ide na svakih pet minuta. Kao pokazatelj uspešnosti, zahvaljujući primeni savremenih sistema, on je naveo da je ove godine za šest odsto na ruskim prugama povećan teretni promet, a da se svake godine beleži za 10 odsto porast efikasnosti rada.
Zahvaljujući predusretljivosti domaćina, predstavnici srpske delagacije mogli su na licu mesta da vide kako funkcionišu dispečerski centri u tri železnička čvorišta o kojima je govorio Pavlov. U Moskvi su osim Centra za upravljanje saobraćajem obišli i vučnu podstanicu „Andronovka“, gde su im demonstrirana tehnička sredstva koja se primenjuju za upravljanje uređajima za elektro snabdevanje.
Na 280. kilometru od Moskve, u gradu Jaroslavlju koji je centar Severne železnice, delegacija je posetila Dispečerski centar za upravljanje saobraćajem, kao i Centre za upravljanje održavanja infrastrukture i vučnim resursima na tom delu ruskih pruga. Ta pruga ove godine navršava vek i po, a sadašnji upravljački sistem poseduje čak i sektor za dijagnostiku, kojim se predviđaju potencijalni kvarovi, što omogućuje ruskim železničarima preventivno delovanje. Ova pruga je duga 8.600 km i ima 235 stanica, a prošle godine je njome prevezeno 150 miliona tona tereta i 8,5 miliona putnika.
Na jugu Rusije, takozvana Severno-kavkaska pruga je nešto kraća i ima 6.500 km. Njome prođe 600 teretnih vozova dnevno, 100 međugradskih i 330 prigradskih. Tamošnji Dispečerski centar za upravljanje saobraćajem opremljen je najnovijim tehničkim sredstvima, a u stanici Vasiljevo-Petrovskaja kod Rostova, koja se nalazi na deonici sa intenzivnim saobraćajem Batajsk— Starominskaja, postoji sistem relejno-procesorske centralizacije RPC-DON.
Tokom ove posete, srpske i ruske kolege diskutovale su o prezentovanim upravljačkim sistemima, načinima na koji „Ruske železnice“ organizuju transport na svojoj železničkoj mreži, ali i o planovima za nastavak razvoja bilateralne saradnje, koja je usmerena na stvaranje jedinstvenog dispečerskog centra u Srbiji.
„Srpska železnica ima slične tehnologije, ali ne tako zaokružene da je iz njih moguće centralno upravljati i organizovati saobraćaj i održavanje. Srbija je trenutno veliko železničko gradilište, a jedan od najvećih prioriteta je pruga Beograd — Budimpešta, sa sistemom za vođenje saobraćaja nivoa ETC S2. Kompanija „RŽD Internešenel“ učestvuje u građevinskom delu tog projekta i nadamo se nastavku saradnje u budućnosti“, rekao je član srpske delegacije, menadžer za održavanje železničke infrastrukture Zoran Jevtić.