U demonstracijama su učestvovali članovi Platforme za dostojanstvo i pravdu, Partije akcije i solidarnosti i Liberalno-demokratske stranke, a kada su došli na trg Velikog nacionalnog okupljanja u centru grada, tamo su već bili oponenti iz Partije Šora.
Dugogodišnji diplomata Srećko Đukić za Sputnjik kaže da protest treba posmatrati u svetlu duboke podele Moldavije na prozapadnu i prorusku. Pitanje šta je uopšte desna opozicija, kako ih mediji nazivaju, irelevantno je, a glavno pitanje je ko je za predsednika republike, a ko za Vladu, kaže on.
„Ako su rasterali demonstracije, to bi moglo značiti da je prozapadna Vlada morala da to naredi policiji, to nije mogao predsednik. Znači, ako direktno traže ostavku premijera, to su ipak ’prododonovske‘, propredsedničke demonstracije. Dakle, na ulice su izašli ljudi koji su za predsednika“, kaže Đukić.
Dodaje da je izvršna vlast u toj zemlji jako ratoborna i izuzetno loše orijentisana prema svim potezima predsednika republike Igora Dodona. Podseća da Vlada predsedniku osporava svaki sastanak sa Vladimirom Putinom ili učešće na sastanku sa predstavnicima Zajednice nezavisnih država, na forumu Evroazijske ekonomske unije. Oni jednostavno pokušavaju da ga potisnu, da mu suze postojeći ustavni okvir i manevarski prostor, da ga potpuno marginalizuju, ta borba će trajati sve do narednih parlamentarnih izbora, kaže diplomata.
„Izvršna vlast u Moldaviji sabotira sve poteze predsednika na spoljnom i unutrašnjem planu, u okviru njegovih ustavnih ovlašćenja. Po Ustavu, on nema preteranu vlast, ali ipak ima dovoljnu, predstavničku, čak jaču od one koju propisuje, recimo naš i slični Ustavi. Međutim, to nije dovoljno da je i sprovodi, zato što između njega i naroda stoji Vlada i parlament koje čvrsto kontrolišu prozapadne partije i frakcije koje su došle na vlast obojenom revolucijom“, podseća Đukić.
Mediji navode da je organizacija protesta počela kada je Centralna izborna komisija poništila rezultate izbora za gradonačelnika prestonice, na kojima je pobedio kandidat Andrej Nestase iz stranke „Platforma dostojanstvo i istina“ sa 52,57 odsto glasova. Formiran je „Komitet za nacionalno suprotstavljanje“ i najavljeni protesti koje će trajati „sve dok ne budu ispunjeni zahtevi naroda“.
Jedan od glavnih je povratak proporcionalnog izbornog sistema, pa Đukić smatra da i to ukazuje da bi dobar deo demonstranata mogao biti iz tabora predsednika republike, ali da iza rasterivanja demonstracija, koje nisu masovne, ipak stoje drugi razlozi.
„Sve je verovatno povezano i sa nekim najavljivanim koracima oko rešavanja pridnjestrovskog pitanja. Trenutno se u Moldaviji dešava mnogo stvari, sve je to jako povezano i komplikovano“, kaže Đukić.
Iskusnog diplomatu smo pitali i kako će se Zapad postaviti u pogledu izlaska građana Moldavije na ulice, s obzirom na činjenicu da je unutrašnje politička situacija u zemlji dovela do toga da je Evropski parlament već stopirao isplate u okviru makrofinansijske pomoći Moldaviji. Srećko Đukić je siguran da Zapad neće pustiti niz vodu Vladu Pavela Filipa.
„Siguran sam da će Zapad biti na strani Vlade, bez obzira što nije uspela u svojim planovima vezanim za Evropsku uniju. Oni su otvoreno rekli da ih žele u NATO-u, što je za Rusiju neprihvatljivo, odavno je tražila da Moldavija proglasi neutralnost, da ne ulazi ni u jedan vojni blok, ali očigledno stvari ne idu tim tokom.“
U prilog Đukićevoj tvrdnji govori i činjenica o stalnom otporu predsednika Igora Dodona Zapadnoj alijansi pošto on često ponavlja da, dok je predsednik, neće biti baza NATO-a u zemlji.
Demonstranti traže aktivniju borbu protiv korupcije i nezavisno sudstvo, a iako ih je policija rasterala, obećavaju nove proteste, pa i građansku neposlušnost, ali sagovornik Sputnjika ne veruje u masovnost protesta.
„Ne bih rekao da će tu biti nekih većih okršaja i zatezanja, jer ima dosta drugih otvorenih pitanja, sada fokus nije na tom delu Evrope, nije fokus u odnosima Zapada i Rusije na Moldaviji, već na drugim, daleko krupnijim temama. Ovo je ipak jedan unutarmoldavski obračun, koji se kreće proruskom, odnosno prozapadnom linijom“, zaključuje Đukić u razgovoru za Sputnjik.
U centru Kišinjeva se okupilo oko 6.500 demonstranata, a prostor obezbeđuje veliki broj policajaca, budući da bi danas trebalo da bude održana ceremonija polaganja venaca na spomenik Stefanu Trećem Moldavskom, zbog obeležavanja Dana nezavisnosti republike.