Prvo pitanje koje su postavljali našim oficirima bilo je: „ Kako na radaru vidite bombarder B-2“?
Kako je posle agresije NATO-a na SR Jugoslaviju američki strateški bombarder B-2 „Duh Sent Luisa“ izbrisan sa flotne liste, a kako su brojni svedoci u međuvremenu potvrđivali da se „nekakvo ogromno crno čudo srušilo u Spačvanske šume odmah pored hrvatsko-srpske granice, ali sa hrvatske strane, da je iz Tuzle odmah stigao bataljon američke vojne policije, da je celi teren blokiran i da je skinut sloj od dva metra zemlje na mestu gde je čudo palo, te je sva ta zemlja pažljivo spakovana i odneta“, pa kako su i pripadnici Trećeg diviziona 250. raketne brigade tvrdili da su srušili B-2, pitanje je zašto, ako je sve to tako, zvanični Beograd to tada nije hteo da objavi?
Jer, ako je PVO SR Jugoslavije starom sovjetskom raketom „SA-3 neva“, uz pomoć starih sovjetskih radara P-12 i P-15, „lampaša“, 1999. godine oborila američki „nevidljivi“ strateški bombarder B-2, vredan 2,5 milijarde dolara, što je iznos nekadašnjeg celokupnog godišnjeg prihoda od turizma velike SFRJ, onda je razumljivo pitanje američkih obaveštajaca i vazduhoplovaca našim oficirima u bazi 250. raketne PVO brigade u Jakovu.
Ne znam šta su naši oficiri odgovorili američkim, ali pouzdano znam da su Amerikanci upravo takvo pitanje u više navrata i u nekoliko poseta postavljali. Jer Treći divizion 250. raketne brigade oborio je 27. marta 1999. godine i američki lovac F-117, takođe „stelt“ tehnologije, odnosno smanjenog radarskog odraza. Isti divizion je oborio i američki F-16 kod Šapca i teško oštetio još dva „nevidljiva“ F-117, jedan je prisilno sleteo u Zagreb, rasklopljen i odvezen transportnim avionom, a drugi se prinudno spustio u Sarajevo.
Zato i nije iznenađujuća izjava američkog ministra odbrane, generala Matisa, „da se Hrvatska dokazala kao veran američki saveznik u ratu“.Reklo bi se da se i naša dosovska vlast posle 5. oktobra 2000. godine dokazala kao veran američki saveznik.
No, kako vlast ne može baš sve da predvidi, odmah posle obaranja američkog F-117 u ataru sela Buđanovci pojavili su se razni gosti i prijatelji. Najagilniji su bili Kinezi, sakupljali su na zemlji sve što je ostalo od olupine aviona. Od delova krila, oplate, do zadnjeg šrafa i šrafčića. Čak su od jednog seljaka kupili deo creva od maske za disanje sa pilotske kacige. Seljak je to crevo imao obešeno na šupi, a Kinezi su vršljali po dvorištima sela Buđanovci.
Šta su od svega toga Kinezi iskoristili teško je proceniti, ali Kina sada razvija dva tipa „nevidljivih“ aviona: J-20 i J-31. Teški lovac J-20 „čengdu“ po dimenzijama je najveći „nevidljivi" lovac u svetu, osam prototipova završava ispitivanja, a serijska proizvodnja treba da počne 2020. godine. Najnoviji kineski lovac „stelt“ tehnologije J-31 „šenjang“ po dimenzijama je manji od lovca J-20, zapravo je vrlo sličan najnovijem američkom „nevidljivom“ avionu F-35C, samo što je američki aparat jednomotorac, a kineski J-31 dvomotorac. Za sada lete dva prototipa J-31. Za Kineze je veliki problem i motor za te avione, jer ako radiš avion „pete generacije“, onda i njegov motor mora biti „pete generacije“. Onda i takav motor mora biti namešten-skriven duboko u unutrašnjosti aviona, da tako prikriva, koliko je to moguće, radarski i infracrveni odraz. Na tom je planu ruski lovac „pete generacije“ Su-57 trenutno najbolji avion „stelt“ tehnologije u svetu…