„’Gazivode‘ su naš opstanak, naš razvoj. Bez ’Gazivoda‘ Kosovo i Metohija ne bi ni postojali. Ako bismo, recimo, isključili vodu u termoelektranama, one bi ostale bez proizvodnje. To bi kao posledicu imalo prestanak snabdevanja električnom energijom, prestao bi svaki vid proizvodnje, prestalo bi snabdevanje pijaćom vodom preko 700.000 ljudi, ugasile bi se informacione tehnologije, ugasio bi se život na KiM“, objašnjava Vulović, zbog čega su „Gazivode“ važne i Prištini i jedan od glavnih razloga za njihovu borbu da preuzmu kontrolu nad Severom KiM.
Svi argumenti da je pitanje vlasništva nad hidrosistemom „Gazivode“, kojim upravlja Javno preduzeće za vodosnabdevanje i za proizvodnju i distribuciju električne energije „Ibar“, sa sedištem u Zubinom Potoku, nesporno su na srpskoj strani što bi trebalo da bude i presudno u eventualnoj „korekciji granica“ ili „razgraničenju“ Prištine i Beograda, ubeđen je Vulović.
Oko 80 odsto površine jezera Gazivode nalazi se u opštini Zubin Potok, na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom, a manjim delom jezero pripada opštini Novi Pazar, naveo je Vulović.
On podseća da je gradnja brane i celog projekta hidrosistema finansirana iz razvojnih sredstava Svetske banke ’70-ih godina prošlog veka, a da je celokupni kredit u iznosu od nešto više od devetsto miliona evra otplatila Republika Srbija i jedan deo Đerdap.
„Imao sam prilike da pogledam sve te originalne ugovore koje je potpisao Josip Broz Tito. Učešće KiM je u raseljavanju srpskog stanovništva sa tih prostora, zapravo samo u delu eksproprijacije, koja kada vi vidite koliko je plaćen kvadrat zemlje u odnosu na ono što im je Svetska banka priznala kao kapital, on je nešto oko 70 miliona evra, tako da je njihovo učešće u gradnji manje od jedan odsto“, kazao je predsednik opštine.
Dodao je da se preko 95 odsto infrastrukture tog preduzeća nalazi na teritoriji opštine Zubin Potok, kao i da se sto odsto profita ostvaruje na istoj teritoriji, koja od toga nema nikakve koristi.
„Na godišnjem nivou ’Gazivode‘ ostvaruju prihode veće od deset miliona evra, ali mi od toga nemamo baš nikakve koristi, a isključivo ulaže Republika Srbija i lokalna samouprava. Po svim zakonima, Albanci su obavezni makar da plate za vodu, ali oni i to koriste besplatno, zapravo otimaju uz odobrenje međunarodne zajednice“, rekao je Vulović.
Prema njegovim rečima, danas u održavanje „Gazivoda“ ulaže isključivo Republika Srbija i lokalna samouprava, a za četiri i po godine JP „Ibar“, koje se ranije moglo, kaže, nazvati rupom, danas predstavlja jedno od najuglednijih preduzeća u Republici Srbiji, koje poseduje bonitetsku ocenu AA plus i radi se na tome da se dođe do bonitetske ocene AAA, najjače ocene na svetu.
Upitan da li bi potpuna kontrola Srbije nad „Gazivodama“ mogla da dovede do novih sukoba Srba i Albanaca, Vulović je kazao da je Kosovo i Metohija trenutno prostor na kojem se malo toga rešava dogovorom, već se dogovori uglavnom postižu uz pomoć pretnji.
Tako, kaže on, kada Kosovskoj Mitrovici i Zvečanu, koje se trenutno snabdevaju vodom iz južnog dela Mitrovice, Albanci isključe vodu zbog navodno zbog neplaćanja električne energije, iz „Gazivoda“ zaprete da će do 14.00 časova isključiti vodu, pa će 700.000 ljudi južno od Ibra ostati bez vode, Albanci u narednih pola sata puste vodu.
Direktor Javnog preduzeća za vodosnabdevanje i za proizvodnju i distribuciju električne energije „Ibar“ Srđan Vulović navodi da ovo preduzeće kome trenutno radi 48 zaposlenih, godišnje proizvodi 100 gigavat-sati i prema Prištini isporučujemo negde oko 120 miliona kubnih metara vode.
„Sa ovim brojem radnika i ovakvom proizvodnjom, godišnji realni profit može da bude do desetak miliona evra. Sve radi naše preduzeće, mi održavamo, proizvodimo, isporučujemo vodu, a Albanci na jugu sve to naplaćuju i uzimaju naš profit“, kazao je Vulović Tanjugu.
On navodi da svu električnu energiju koju proizvedu isporučuju JP Elektro-Kosmet iz Kosovske Mitrovice, što zadovoljava 40 odsto potrebe severnog Kosova, kazao je direktor JP „Ibar“.
S obzirom da električnu energiju koju proizvedu nisu u prilici da naplate, finansiraju se tako što imaju dogovor da Elektro-Kosmet da na njihov trošak prebacuju lične dohotke i troškove neophodne za održavanje svih objekata…
Vulović je podsetio je da je gradnja hidrosistema Ibar — Lepenac počela 1972. godine, te da su objekti postrojenja završeni osamdesedih godina, kada je i hidroelektrana počela da radi.
Kako je naveo, preduzeće je poslovalo i radilo u Prištini do ratnih dešavanja 1999. godine, a od tada se središte i uprava seli u opštinu Zubin Potok, zato što se 90 odsto svih postrojenja kojima gazduje JP „Ibar-Lepenac“ nalazi na teritoriji te opštine.
S obzirom da nije bilo moguće da se kontroliše rad u južnom delu srpske pokrajine, Vlada je odlučila da 2004. godine formira novo javno preduzeće sa nazivom JP „Ibar“, koje i danas radi i posluje u opštini Zubin Potok i gazduje sa imovinom preduzeća.
Imovina preduzeća podrazumeva veliko jezero, sa velikom branom „Gazivode“, malo jezero sa branom „Pridvorica“, kanal za vodosnabdevanje i sa dve stanice za navodnjavanje.
Veliko jezero je dugačko 24 kilometara, površine je 11 kvadratnih kilometara i zapremine vode od 380 do 420 miliona kubnih metara, a brana Gazivode je i najveća nasuta brana u Evropi, visine 107 metara.
„Mala brana i akumulaciono jezero ’Pridvorica‘ služi za snabdevanje vodom u dva pravca, od kojih jedan ide u južni deo pokrajine, prema hidroelektrani ’Obilić‘ i za vodosnabdevanje južnih delova pokrajine i za navodnjavanje“, kazao je Vulović i dodao da je zapremina brane do pola miliona kubnih metara.
Preduzeće gazduje i sa hidroelektranom, instalisane snage 2 puta 17,5 megavata, te da godišnje se proizvede oko 100 gigavat-časova električne energije.