Prema njegovim rečima, oblast korišćenja ukrajinskog jezika tokom poslednjih godina stalno se širi. Medvedev tvrdi da to svedoči da se tokom godina spremnost stanovništva za „meku ukrajinizaciju“ povećala.
„Može se posmatrati ta dinamika iz godine u godinu. Verovatno, međutim, postoji granica do koje je taj proces moguć. Voleli bismo kada bi ta granica išla do Zelenom Klinu (teritorija na jugu ruskog Dalekog istoka, gde su 1917. godine raseljeni iz Ukrajine pokušali da stvore Ukrajinsku dalekoistočnu republiku). Makar do Kubanja. Ali to se događa u Donbasu“, rekao je Porošenkov savetnik.
On je priznao, međutim, da je znatan deo teritorije Ukrajine i dalje ruskojezični. „Tamo više nema potencijala za ukrajinizaciju i jezička rusifikacija je postala nepovratna“, zaključio je politikolog.
Kijev često pokušava da „prisvoji“ deo ruske teritorije. Prema rečima lidera nacionalističke partije „Sloboda“ Olega Tjagniboka, teritorija Ukrajine u granicama iz 1921. godine bila je 1,6 puta veća nego danas. Među teritorijama na koje bi Kijev mogao da „pretenduje“, on je izdvojio dalekoistočni Zeleni Klin, Holmščinu u Poljskoj, Lemkovščinu (teritorija u Poljskoj, Slovačkoj i Ukrajini).
Bivši vođa „Desnog sektora“ Dmitrij Jaroš u martu je saopštio da postoje planovi za osvajanje Kubanja, Voronježa i Rostovske oblasti u Rusiji.