O mogućnosti da se susret na ovom nivou održi, bilo je reči još pre mesec dana, svega jednu sedmicu nakon susreta Donalda Trampa i Vladimira Putina u Helsinkiju, što nam govori da su ovaj format pregovora utvrdili upravo njih dvojica. Treba imati u vidu da su upravo Patrušev i Bolton drugi po redu važnosti u Rusiji i SAD, kada je reč o vođenju spoljne politike.
Iako su 69-godišnji Bolton i 67-godišnji Patrušev praktično ista generacija, njihovi karijerni putevi se drastično razlikuju. Patrušev je ceo svoj život posvetio obaveštajnim službama i pre 10 godina je sa mesta šefa ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) prešao na svoju aktuelnu poziciju. Pored toga, Patrušev i Putin se poznaju preko 40 godina, a poslednjih 20 godina rade rame uz rame. Dakle, Patrušev je jedan od najbližih Putinovih saradnika, otuda i njegov uticaj na spoljnu politiku Rusije.
Sa druge strane, Bolton je nešto sasvim drugo — on nikada nije bio blizak Trampu, a i funkciju savetnika za nacionalnu bezbednost obavlja svega četiri meseca. Iako je već treća po redu ličnost koja je od početka Trampovog mandata zauzeo mesto savetnika za nacionalnu bezbednost, on je veoma brzo preuzeo dirigentsku palicu i postao najuticajnija ličnost kada je reč o vođenju američke spoljne politike.
Ako je suditi po pisanjima medija, Tramp veruje Boltonu, a u prilog mu ide i činjenica da je izuzetno iskusan političar — u državnom aparatu je bio još za vreme Ronalda Regana i postepeno se probijao, dok nije postao zamenik državnog sekretara pri Džordžu Bušu Mlađem. Ocenjuje se i da je splet okolnosti doprineo njegovom trenutnom usponu, „budući da oko Trampa nikada nije bilo „previše“ ljudi sa spoljnopolitičkim iskustvom, kao što ga ima Bolton.
Sa druge strane, Bolton ima poprilično agresivne poglede na međunarodnu politiku, pre svega kada je reč o iranskom problemu, što ide na ruku Trampovoj spoljnoj politici koja, po svemu sudeći, nije preterano ratoborna, iako Tramp voli s vremena na vreme da zaplašuje javnost upravo tom tematikom.
Samim tim, nije ni čudo što je upravo Bolton bio taj koji je pripremao sastanak između Trampa i Putina u Helsinkiju i zbog čega je već boravio u Moskvi krajem juna, kako bi precizirao mesto i vreme održavanja tog samita.
Ako se sagleda i istorija bilateralnih odnosa između Rusije i SAD, ovo nije prvi put da se sastaju savetnici za nacionalnu bezbednost — sličan scenario se dogodio tokom 70-ih godina prošlog veka za vreme državnog sekretara Hernija Kisindžera, kada je tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski uspeo da baci na njega senku, pre svega po spoljnopolitičkim pitanjima.
Trenutna situacija sa šefom spoljne politike Majkom Pompeom je malo drugačija. Naime, Bolton ga nije u potpunosti bacio u zadnji plan — Pompeo se i dalje bavi, recimo, Severnom Korejom, iako je u odnosima sa Rusijom poprilično u zadnjem planu, što se može i videti iz broja susreta između njega i Sergeja Lavrova, kojih u poslednjih četiri meseca nije bilo uopšte. Iako ne treba umanjivati vrednost i uticaj Lavrova, svakako susret sa Patruševim ima veću težinu, jer je sa njim moguće razgovarati i o vojnim pitanjima, pa i o saradnji bezbednosnih službi.