Na dodatne američke carine na turski čelik i aluminijum, Ankara je odgovorila pokretanjem postupka pred Svetskom trgovinskom organizacijom (STO) i zatražila konsultacije u STO sa SAD. Procene su da bi u tom američko-turskom sporu, ukoliko obe strane za dva meseca ne nađu rešenje, slučajem mogao da se pozabavi resorni komitet STO za rešavanje trgovinskih sporova.
Šta to konkretno znači, šta može Turska da očekuje, a šta eventualno STO da preduzme?
Na to pitanje, sagovornik Sputnjika, profesor Međunarodnih finansija na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Radovan Kovačević odgovara da je Turska posegla za legitimnim postupkom jedne članice STO.
Kako napominje, svaka zemlja ima pravo da pokrene taj postupak ukoliko oceni i ima ekonomske dokaze da je prekršen sporazum STO. On, međutim, dodaje da je druga stvar kako će teći sami pregovori u okviru STO, jer se otvara panel na kojem treba da se iznesu razlozi zbog kojih je došlo do uvođenja većih carina, što treba da objasni američka strana.
„To je jedan dugoročan proces. Ali bio je presedan kada su Amerikanci izgubili slučaj u okviru STO sa Evropljanima, a u vezi sa mesom. Međutim, s obzirom na konstelaciju međunarodnih odnosa, procene su sada nezahvalne. Specifičnost je što je ambijent opterećen otvorenim problemima u trgovini na nekoliko relacija, SAD-Kina, SAD-Evropa, SAD i proizvođači nafte, tako da to može da bude jedan proces koji podrazumeva dugo vremena“, objasnio je Kovačević.
Da bi se situacija analizirala neophodan je, kako kaže, proces dokazivanja koji će zahtevati dosta argumenata i na jednoj i na drugoj strani.
Na pitanje kakav je mogući ishod i kakve su praktične posledice po aktere ove situacije, profesor Ekonomskog fakulteta podseća da STO, praktično, predstavljaju multilateralni sporazum koji su potpisale mnoge zemlje, između ostalih i SAD i Turska. A to znači da ako su ga potpisale onda treba i da se pridržavaju pravila tog sporazuma, napominje Kovačević, podsećajući da su predviđene i kazne ukoliko jedna strana dokaže da ju je druga strana oštetila.
Dakle, tu određena pravila postoje, a koliko će se ona poštovati, to je otvoreno pitanje, kaže naš sagovornik.
A trgovinski sukob SAD i Turske već uzima danak. Taman što se turska lira tri dana oporavljala posle pada zbog prvih sankcija Vašingtona uvedenih zbog hapšenja američkog sveštenika Endrua Bransona, posle dodatnih carina ona je pala blizu četiri odsto.
Sve se to odrazilo na kreditni rejting Turske koji je agencija Mudis snizila u status „smeća“ i to sa negativnom prognozom za budućnost. A to praktično znači skuplje zaduživanje, jer investitori traže veće kamate kako bi ušli u rizičnu pozajmicu.
„Nije zgodno ni za jednu zemlju kada dođe u sukob sa trgovinskim partnerima koji su jako značajni za njen platni bilans, za investiranje. U slučaju Turske, Amerika je veoma značajan partner, tako da se posledice osećaju, pre svega, na deviznom tržištu. I to je razlog zbog čega je došlo do pritiska na liru. Konačno, investitori su se delimično povukli i neki su odustali od svojih obećanja, tako da se pojavio nesklad između tokova novca na deviznom tržištu koji vrši pritisak na liru“, objašnjava Kovačević.
On smatra da bi stabilizaciji turske lire doprinelo ukoliko bi došlo do nekog zaokreta u prilivu novca, a ima nagoveštaja da će EU, a možda i Rusija, povećati svoje investicije u Turskoj.
Na podsećanje da su centralne banke Katara i Turske upravo potpisale sporazum o 15 milijardi dolara investicija kojima Doha pokušava da pomogne turskoj privredi u ovoj situaciji, profesor Ekonomskog fakulteta ističe da bi svaka zemlja u takvoj situaciji pokušala da privuče investicije od onih zemalja sa kojima ima dobre odnose.
„I to je ovoga puta dobar pokazatelj koliko je značajno za zemlju da ima korektne finansijske, trgovinske i druge odnose sa većinom zemalja. Jer kada zapadne u krizu onda može da očekuje određenu vrstu pomoći od tih zemalja“, rekao je Kovačević za Sputnjik.