Njegova ekselencija oglasila se u utorak ležernim tvitom koji su, brže bolje, preuzeli ovdašnji mediji, a koji glasi:
„Zanimljivo je da ruske kolege podržavaju paravojni kamp za decu na Zlatiboru, dok @USEmbassySerbia podržava košarkaške kampove, takmičenja iz geografije i pripreme srednjoškolaca za školovanje u Americi“, poentirao je Skot.
U samo jednoj rečenici američki diplomata u Beogradu uspeo je da sabere: neistinu, obmanu, licemerje, lažno humanitarstvo i konačno — uvredljivo uverenje da su Srbi lobotomirani i da ispoljavaju prenatalnu naivnost.
Krenimo redom.
Skot najpre u svom tvitu tvrdi da „ruske kolege podržavaju paravojni kamp za decu na Zlatiboru“.
Istine radi — država Rusija nema nikakve veze sa vojnim kampom za decu, koji je prošle nedelje otvoren u opštini Čajetina, pa zatim zabranjen odlukom MUP-a Srbije.
Niko od zvaničnika Ruske Federacije nije podržao rad kampa za decu, a to nisu učinile ni Skotove, kako to on kaže, „kolege“ iz Ambasade Rusije u Beogradu.
Organizator „Omladinsko-patriotskog kampa Zlatibor 2018“ je Udruženje učesnika oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, realizaciju je pomogla opština Čajetina, a obuku je vodila i ruska organizacija E.N.O.T. Corp, koja nema dodirnih tačaka sa zvaničnom državom Rusijom.
Nedvosmislen zaključak — Kajl Skot ne govori istinu. Širi fake news (lažne vesti).
Idemo dalje.
Njegova američka ekselencija nas, u citiranom tvitu, konačno i precizno upoznaje šta je suštinska misija Ambasade SAD, na čijem je čelu.
Skot želi da kaže da — dok Rusi spremaju srpsku decu za rat (!?), Amerikanci im pomažu da budu bolji đaci, košarkaši i da poznaju geografiju. To je srž njegove poruke srpskoj javnosti.
Divna edukativno humanitarna epopeja, na kojoj insistira ambasador Skot, neminovno nas i nerado vodi do brojnih paralela.
Navodimo nekoliko.
Na primer, kako bi njegova ekselencija ocenila rad ruskih deminera koji od 2008. godine, u okviru Srpsko-ruskog humanitarnog centra, rade na čišćenju Srbije od ostataka NATO bombi iz 1999. godine, koje je sejala američka vojska.
Ili pošto Ambasada pomaže takmičenja iz geografije, kako bi Kajl Skot odgovorio na jedno lagano pitanje iz tog predmeta: Da li su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije? Odgovor njegovih „ruskih kolega“ znamo. A znamo i Skotov.
Ne bi bilo loše da američki ambasador, kad već pomaže ovih dana košarkaške kampove, pogleda (ako već nije) film „Nebeska udica“, gde se baš razaranje košarkaškog terena u Beogradu NATO bombama uzima kao paradigma tadašnjeg ubijanja zemlje svetskih košarkaških šampiona.
Isključivo zbog Skotovog besramnog poređenja da Amerikanci organizuju pripremanje srednjoškolaca za školovanje u Americi, dok Rusi podržavaju „paravojnu obuku dece“, prinuđeni smo na grozomorno podsećanje.
NATO snage predvođene Amerikom 1999. godine ubile su 79 srpskih mališana, ranili oko 2.700 dece, srušili ili oštetili 69 škola i 18 vrtića, ugrožena su bila čak i porodilišta…
I da ne idemo dublje u ovim iznuđenim, mučnim, ali adekvatnim paralelama…
Svakako, mora se reći da je pozitivna delatnost Ambasade SAD da pomaže košarkaške kampove, geografska takmičenja i školovanje u Americi. Sve dok to ne koriste za jeftine politikantske lekcije Srbima.
Na kraju, jedan savet tviterašu-filantropu Skotu, koji ističe da organizuje edukativne programe za nove generacije. Bilo bi korisno i da im pokaže rezultate američke politike prema Srbiji u savremenoj istoriji.
Ne mora da ide daleko, dovoljno je da prošeta Ulicom kneza Miloša i da im pokaže srušene i razorene zgrade u centru prestonice Srbije.
Posle toga, može da okači i neki tvit.