Gazivode — Američki vojnici i dalje „šetaju“ okolo

Jezero Gazivode se prostire na severu Kosova i Metohije, u opštini Zubin Potok. Svojim značajem prevazilazi prostor na kojem je izgrađeno, jer se vodom iz njega snabdeva stanovništvo blizu deset opština.
Sputnik

Vlasti i u Beogradu i u Prištini, svaka iz svog ugla gledanja, ističu strateški značaj jezera, kako u ekonomskom, tako i u životnom i ekološkom smislu. Direktor „Ibra“ Srđan Vulović ističe da plodove rada tog preduzeća ubira Priština.

Nedavno je Gazivode osvanulo pod kontrolom američkih vojnih snaga na Kosovu, a američki vojnici se, prema informacijama kojima raspolažemo, i dalje mogu videti oko jezera, iako nisu tamo stacionirani.

Direktor Javnog preduzeća „Ibar“ Srđan Vulović kaže za RTS da ih je poslednji put video juče.

„Svakodnevno obilaze postrojenja i objekte našeg preduzeća, ali u civilnim automobilima, umesto u džipovima“, rekao je Vulović.

Zašto su „Gazivode“ najjači srpski adut na Kosmetu

Kako kaže, kada su početkom ovog meseca američki vojnici kontrolisali prilaze ovom jezeru, rečeno im je da se radi o redovnoj vojnoj vežbi.

„U petak uveče su zauzeli objekte hidroelektrane Gazivode, oko 22 časa. U subotu su nas na sastanku obavestili da je to redovna vojna vežba, planirana mesec dana ranije. Istog dana uveče napustili su objekat“, naveo je Vulović.

Ističe da je jezero Gazivode strateški važno, te da misli da se tu nije radilo o vojnoj vežbi, već, kako kaže, „možda o zastrašivanju“.

Jezero Gazivode se, navodi Vulović, prostire jednom trećinom „na užoj teritoriji Republike Srbije, a dvema trećinama na teritoriji opštine Zubin Potok“.

Dugačko je 24 kilometra, površine 11 kilometara i zapremine od 380 do 420 miliona kubnih metara vode.

Nivo jezera je 380 kubnih metara, a puni se sa teritorije Srbije, odnosno rekom Ibar, koja dolazi iz pravca Ribarića.

Strateški značaj

Ovo jezero je strateški važno iz više razloga, ističe Vulović.

„Termoelektrana u Obiliću ne može da radi, ne može da hladi svoja postrojenja bez vode sa Gazivoda. U sekundi se isporučuje 4,5 kubnih metara vode prema Prištini. Na godišnjem nivou je to oko 130 miliona kubnih metara vode. Druga važna uloga je proizvodnja električne energije, godišnje se proizvodi oko 100 gigavat sati. Zatim, vodosnabdevanje. Vodu sa Gazivoda pije oko 800.000 stanovnika Kosova — južna Kosovska Mitrovica, Srbica, Vučitrn, Obilić, Glogovac i u letnjim periodima Priština“, rekao je Vulović.

Ključna tačka: Zašto Gazivode mogu da „potope“ dijalog Srba i Albanaca

Sledi navodnjavanje poljoprivrednih površina u Dreničkom okrugu, odnosno opštinama centralnog Kosova.

Podseća da je uprava Gazivoda 1999. godine iz Prištine prebačena na sever.

„Posle ratnih dešavanja, 1999. godine središte se seli u Zubin potok i Vlada 2004. godine formira Javno preduzeće ’Ibar‘, koje gazduje velikom branom, jezerom, malom branom i malim jezerom, hidroelektranom i delom kanalnih sistema. Situacija na terenu je ovakva: Mi radimo, proizvodimo, a plodove našeg rada ubira južno preduzeće ’Ibar Lepenac‘ u Prištini, koje naplaćuje vodu i električnu energiju koju mi proizvodimo“, rekao je Vulović.

Ističući da tu može ostati prihod od oko 10 miliona evra, direktor „Ibra“ kaže da njima ostaje samo plata i finansiranje iz budžeta Republike Srbije.

Komentarišući to što četiri srpske opštine na severu Kosova imaju problem sa vodosnabdevanjem, Vulović kaže da je regionalni vodovod počeo da se radi pre nekoliko godina, a da je ostalo još 40 odsto da se završi.

„Nedostaje oko šest miliona evra. Prvobitni projekat je iznosio oko 11 miliona, ali nije se računalo na dodatne troškove koji su nastali potpisivanjem Briselskog sporazuma. Posle toga se pojavila stavka plaćanja PDV-a na teritoriji Kosova“, rekao je Vulović.

Nada se da će u budućnosti Gazivode biti i turistički atraktivna destinacija — tamo već postoji nekoliko restorana, a ovih dana se završila i izgradnja prvog hotela, čije se otvaranje očekuje u septembru.

Komentar